Избор Оскара: велики неми филм и саучешће реализма

84. церемонија уручивања награде Америчке филмске академије Оскар, како се очекивало, завршена је била тријумфом француско-белгијског филма Глумац, који је прикупио једно 5 златних статуета и главну награду за најбољи филм године.

О победи Глумца су говорили многи, без обзира на то, што се филм француског редитеља Мишела Хазанавичуса коси са мејнстримом. Шта може да каже данашњем гледаоцу неми црно-бели филм, стилизован за  романтичарску холивудску комедију из 1930-их година? Много, - сматра  руски филмски критичар Валериј Кичин. Тај је филм био осуђен на све главне  награде Оскара, његова је победа сасвим природна, - рекао је Валериј Кичин у интервјуу Гласу Русије.

Тај филм је храбро преузео мисију да подсети људе на то, какав је био филм, како је  он знао да пренесе разумљиве људске приче – смешне, мелодраматичне. Редитељ Хазанавичус је учио од Чарлија Чаплина, који је знао да дивно споји смешно и тужно, сузе и смех, - у овом филму све то има. Он нам је једноставно показао, какав мора да буде филм, шта је он изгубио. Људи су се зажелели такве синематике. Мислим, - каже Валериј Кичин, - то је у истој мери успех филма, у којој је  и протест публике  против  популарне данас синематике, односно, сурових филмова, далеких од душевних превирања, филмова технички савршених, у којима има мало смисла. Публика брзо се умори од таквих филмова, међутим, овај је филм вечни. Осим тога, постоји и категорија талента. Филм је бескрајно талентован у свим компонентама: глумачки, редитељски, камермански. Дивна је чиста стилизација немог филма, укључујући и текстове! Још један важан детаљ: филм Глумац сведочи да  филм може да пружа задовољство – о чему се на фестивалима обично не размишља. Овај филм пружа људима  стање апсолутне среће…

Ма шта говоре о  награди Оскара њени непријатељи и апологети, за већину обожавалаца филмске уметностим је одлука Америчке филмске академије главни навигатор. То је важно за националне синематике, које стасају, а чији је пут ка међународној публици трновит. Зато је  84. церемонија урућивања Оскара постала прави тријумф за иранске филмске уметнике. У номинацији Најбољи филм на страном језику победио је филм Асгара  Фархадија Развод Надера и Симин – прича о распаду породице, која је снимљена, према дефиницији руских критичара, у стилу реализма који саучествује.  Тај је филм већ добио  награду Златни медвед Берлинског фестивала. Избор Оскара наговештава нове трендове, међутим, свет очекује повратак  вољеног великог немог с оштријим емотивним конфликтима.