Руске страсти у Паризу

Руски културно-духовни центар на париској обали Бранли биће изграђен по сваку цену. У једном или другом облику. Такав је званични одговор руске стране на скандал који се разбуктава у француској престоници око изградње руске православне цркве и културног центра око ње. Пре неколико дана градоначелник Париза Бертран Деланое уложио је ноту протеста против подизања руског комплекса, назвавши га амбициозним и превише екстравагантним за Париз.

Изјава градоначелника Париза не може да заустави изградњу руског духовног центра, изразио је уверење у интервјуу за радиокомпанију Глас Русије секретар за штампу Управе послова председника Русије Виктор Хреков.

Управо префектура Париза, а не градоначелник, доноси одлуку о дозволи изградње центра. Што се тиче градске владе и самог градоначелника, њихови представници били су чланови међународног жирија који је одобрио пројекат будућег центра. Још на том стадијуму градоначелник Париза није скривао своје негодовање. Ипак правни значај актуелна изјава нема, и градска влада не доноси одлуке о изградњи овог центра.

Да подсетимо да је крајем 2010. године Руска Федерација освојила тендер за куповину земљишта и изградњу објекта на њему. Оно се налази у самом центру Париза, на територији коју је УНЕСКО унео у Списак Светског културног наслеђа. Скоро одмах био је објављен и међународни конкурс за архитектонски пројекат културно-духовног центра РФ, који је садржао цркву са пет купола, звоник, административне и школске зграде. Од десет предлога скоро једнострано је победио франко-руски пројекат цркве-таласа – црква од белог камена затворена у стаклену куполу. Без обзира на то што су представници града од самог почетка пратили конкурс, још пре годину дана ни они ни градоначелник нису изражавали тако отворено незадовољство архитектонским особеностима пројекта. Актуална изјава Деланоеа није борба за естетику Париза, већ у многоме евалуација његових политичких погледа, сматра један од становника француске престонице, активни члан руске емиграције Никита Кривошеин. У Француској су ускоро председнички избори. Шансе социјалиста да дођу поново на власт су врло велике. При томе они до сада не могу да опросте Русији то што је њихов утопијски идеал друштва свеопште једнакости био оваплоћен у СССР у врло искривљеној форми. Зато, по мишљењу Никите Кривошеина, елемент недостатке љубави према Русији, тим пре традиционалној, православној, наравно постоји.

Још један узрок неочекивано оштрог неприхватања руског центра који се гради може да буде лична увреда господина Деланоеа. Не ради се о амбициозности и необичности пројекта, уверен је представник Московске патријаршије у Француској, епископ Корсунски Нестор.

То је лични став градоначелника Париза. Он је и сада и раније више пута подвлачио да није против идеје изградње руског руске православне цркве на том месту. Протест против архитектонског пројекта, по мом мишљењу, везан је за то што је у конкурсу учествовао пројекат познатог француског архитекте за који се лично залагао градоначелник Париза. И градска влада тада је била врло разочарана што није победио онај пројекат који су они подржавали.

Између осталог, треба признати и то да је актуелни пројекат превише далеко од првобитног вида. Руске архитекте чија је концепција била потврђена и победила на конкурсу, сада су потпуно одстрањени од посла. Наш француски партнер – Француз Мануел Јановски је једноставно одбио са нама да сарађује, говори један од руских аутора цркве-таласа Михаил Крилов.

Годину дана над пројектом црве су вођени неки радови који су били потпуно од нас затворени. Својим каналима смо успели да добијемо нове скице цркве и врло само били огорчени, зато што су оне биле много горе него што смо чак могли очекивати.

Како би се зауставио скандал који се захухтава, стручњак за староруску архитектуру предлаже да се срповеде нови конкус у којем ће учествовати што више архитеката из разних земаља, између осталог и Русије. јер будући центар осим своје културно-просветне делатности треба у суштини да постане саборна црква Руске православне цркве у Паризу.