Народу купус, за власт је месо

Овакво стање неминовно се рефлектује и на исхрану становништва, а онда посљедично и на општу здравствену слику нације. Тако се у „стабилној Србској“ потроши у просијеку 110 килограма хљеба по желудцу становника годишње. И док се ми обилато залажемо тијестом у свим појавним и сварљивим облицима, исти податак указује да у земљама Европске уније грађанин себи у просјеку приуште годишње само 35 килограма хљеба. Статистика и аналитика која је у служби ове континуиране власти ово поређење предочиће као неспоран доказ нашег благостања и европске оскудације. - Очито је да се становници РС-а хране јелима базираним на тијесту, што је одлика сиромашњих земаља, каже Драгован Петровић, секретар Удружења потрошача РС уз констатацију да је стандард грађана у РС-у посљедњих година у континуираном паду. Али када се већ толико истрошимо на куповину хљеба логично је да понестане новаца за месо. Становници ЕУ троше годишње око 86 килограма сировог меса, док је потрошња овог артикла у РС сведена на просјечна 43 килограма годишње по џепу становника или мало више од сто грама дневно. Невоље са статистиком и њеним просјецима и довеле су до сарме као резултанте чињеница да власт и они уз власт тамане сточни фонду у свим гастрономским формама док истовремено народ гули купус. Али и из овог просјека изостављене су цијели слојеви популације јер, незапослени, највећи број пензионера, многе социјалне категорије укључујући и бивше борце којима је Петар Ђокић праведном прерасподјелом масаскрирао пензије, уопште не улазе у овај просјек. Њима је власт одредила судбину вегетаријанаца убјеђујући их да је то за њихово добро. И тако се хране и на данашњи дан заштите потрошача.