Стратегија-2020: уздати се у професионалце

Русији су потребни нови модели економског раста и нова социјална политика. Све мора да буде усмерено на подршку људског капитала и задовољавање потреба креативне класе -  то је заклучак анализе Стратегије-2020, коју су припремили руски експерти. Према мишлењу стручњака,  усмереност на нову политику мора да обезбеди такозвани буџетски  маневар, односно, смањивање неефикасних трошкова и повећање финансирања социјалне сфере.

Разматрање нове редакције Стратегије-2020 почело је ове недеље у одговарајућим министарствима. За сада је познато само реаговање шефа Министарства економског развоја. Елвира Набиулина је подржала основне предлоге експерата, истакавши, да  неки детаљи траже дораду. Тај документ мора да постане главни оријентир за делатност нове владе, која ће бити формирана после инаугурације председника.

Стратегија-2020 претрпела је битне промене, јер се њена првобитна варијанта стварала још пре почетка глобалне финансијске кризе, - подсетио је у интервјуу Гласу Русије политиколог Борис Межуев.

Прва верзија Стратегије-2020 настала је пре кризе 2008. године. Зато је она садржала оптимизам, веру у могућност на рачун високих цена нафте и државне активности обезбедити раст других грана привреде.  Данас се Русији предлаже да крене конзервативним путем, обезбедивши поуздани буџетски прилив, нормални ниво инфлације, који ће омогућити поштено вођење економије. Иначе, много је традиционалнији либерални пут.

Главни корак државе у економској сфери, према мишљењу аналитичара, мора да постане радикално смањивање њеног учешћа у економији. Ради тога је неопходна потпуна приватизација највећих компанија или бар смањење удела државе на ниво блокирајућег пакета деоница. Што се тиче државних корпорација, један њихов део ће обуставити своју делатност, остале чека приватизација. То је апсолутно логичан корак, - истакао је ректор Руске економске школе Сергеј Гуријев.

Држава се показала као неефикасни власник. Чуда не постоје: држава не може да се бави бизнисом, таква је ситуација у свим земљама. Она има своју функцију: мора да обезбеди правила игре и регулисање.

Стручњаци иситичу још једну важну последицу таквог решења. Прелаз компанија у приватне руке мора да стимулише модернизацију производње, - сматра експерт Института енергетике и финансија Марсел Салихов.

Пре свега ће пружати притисак миноритарни деоничари. С обзиром на то да су они савласници, они су стимулисани да би утицали на ситуацију у компанији да она ради ефикасније, добија веће профите.

Иначе руска економија, да би задржала данашњи положај у свету, а да не говоримо о развоју, мора да се повећава за најмање 5 одсто годишње. После кризе се свет променио, те економија Русије чак и уз скупу нафту не може да се брзо развија. Потребан раст могу да обезбеде само иновације, које ствара креативна класа – високообразовани грађани, чији приходи и социјални положај омогућују им избор модела радног понашања и потрошње. Зато је потребно преоријентисати и прилаз социјалној политици: узимати у обзир интересе не само   сиромашних група  становника, већ и професионалаца. Ради тога је потребно учинити конкурентном зараду у  буџетском сегменту: увести такозвани ефикасни уговор у читавој социјалној сфери, укључујући лекаре, предаваче и делатнике културе.

Главни закључак експерата је такав: постићи те циљеве је могуће путем довођења до логичког краја политичких реформи. Промене, које су иницирале власти, претпостављају не само раст броја различитих странака. То је и повратак пуновредним изборним механизмима на свим нивоима, почев од муниципалног и регионалног (између осталог, то обухвата и гувернере, које ће поново бирати, а не именовати), мада при таквом сценаријуму постоје одређени ризици, - истиче председник Института националне стратегије Михаил Ремизов.

Повећавају се ризици одређеног ауторитаризма, када регионални лидер гради за себе регионалне елите. При томе умерени популизам ће му омогућити да буде поново изабран. Зато, безусловно, потребно је наћи адекватни биланс између  пуномоћја федералног центра, принципа јединства земље и извршне власти, с једне стране, и оптималне аутономије у одлучивању, која обухвата  месне интересе, с друге стране.

Аутори реферата, судећи по свему, узимају у обзир те ризике, те су наклоњени умереној варијанти. Према њиховом мишлењу, реформе треба спроводити у две етапе: постепено појачавати демократизацију месног самоуправљања и – такође постепено – повећавати њихову финансијску аутономију.

Русији је неопходан не само раст, већ квалитетни раст економије. Земља не може да живи искључиво на рачун извоза сировинских ресурса: то је осуђује на стално  повећање технолошког заостајања. Стратегија-2020 мора да савлада  тај јаз.