Инвалиди без плата и посла

Када је купила ову установу која запошљава инвалидне особе, власт континутета није штедила на обећањима, али изузев што је ову установу преименовала у Центар за професионалну рехабилитацију инвалида, ништа дуго није урадила. Објекат и даље прокишњава, услови су на граници ризика од великих хаварија, посла нема, па ни плата које нису исплаћиване већ скоро пола године. Са Владом је договорено шест закључака, али је све остало само мртво слово на папиру, а радници и ова установа препуштени су сами себи и сопственој агонији. Кључни договор по коме се Влада обавезала да ће републичке институције најмање 20 посто својих потреба за робама и услугама које даје некадашњи Завод подмиривати кроз ангажвање инвалида заборављен је одмах након што се мастило осушило на споразуму. –Долазимо на посао , али посла немамо па ни никаквих примања већ шест мјесеци, ни топлог оброка , каже Зоран Стојановић, представник синдикалне организације бившег Завода дистрофичара. Он је ратни-војни инвалид, али сада сам себи поставља питање. - Више не знам зашто сам се и борио за ову државу да у њој гладујем. Не вриједи више ни штрајковати, јер се на то нико не обазире, каже Стојановћ. Од реконструкције објеката, који је био један од закључака, нема ништа, као ни од посла па је већина радника отишла на принудни годишњи одмор. - А ни код кућа више немамо шта да једемо, јада се инвалид Раденко Стјепановић. Ресорни министар Петар Ђокић нема тих проблема па апелује на стрпљење у гладовању док се не усвоји нови закон. Невјероватно звучи, али за Ђокића је проблем, како тврди, то што су се многи удомаћили у бившем Заводу. По њему, то није требало да буде мјесто живљења већ опорављања. Брутално нераузумијевање иде чак дотле да Ђокић сматра да су дистрофичари требали чак да плаћаује трошкове радног опоравка. Очигледно је да је Србска дубоко подијељена на два свијета и двије перцепције стварности. Један је онај свакодневни сужањски у борби за биолошки опстанак, а дуги је онај свијет у облацима високих спратова административног центра Владе, који огарђен од народа, газдује његовим новцем раскалашно, опуштено и у изобиљу.