Мстислав Ростропович од гранита и бронзе

У историјском центру Москве подигнут је споменик великом руском музичару Мстиславу Ростроповичу. Церемонија отварања је одржана 29. марта уз учествовање председника владе РФ Владимира Путина.

Московљани добро познају ово место – мајушни сквер преко пута храма Васкрсења, где се пресецају две старинске уличице: Брјусова и Јелисејевска. Овде је надохват руке и кућа у којој је живео Мстислав Ростропович, и Московска конзерваторија, у којој се школовао, а затим је предавао, украсивши својим именом списак њених најбољих ђака и најугледнијих професора.

29. марта су на церемонију отварања споменика Мстиславу Ростроповичу дошли најпознатији руски музичари, ученици, колеге и једноставно поклоници уметности познатог виолончелисте и диригента. Међу људима који су први видели споменик од граните и бронзе, висок пет метара, био је председник владе РФ Владимир Путин.

Поносим се тиме што сам познавао Ростроповича, - каже Владимир Путин. – Не могу да кажем да смо се дружили, али смо били у јако добрим односима. То је истакнути музичар 20. века. Такви људи су безусловно, били и јесу понос наше земље. Међутим, он није био само изванредан музичар, био је и истакнути хуманиста. И био је просто изванредан човек. Увек га је болело срце због других. Управо зато је увек тако активно учествовао у добротворном раду, тако се активно и у потпуности давао својим ученицима и колегама. То знам из првих руку, знам за то из музичке средине – од људи који су с њим радили и поносили се исто као што се и ја поносим, што су га познавали, - рекао је Владимир Путин и обраћајући се супрузи Ростроповича, истакнутој певачици Галини Вишњевској, додао је: - Знам да планирате да у Москви оснујете Центар културног наслеђа Ростроповича и Вишњевске. Ви нисте били само његова супруга и вољена жена, били сте његов саборац, и уверавам вас да ћемо учинити све да подржимо ову изванредну идеју – исто као што су московске власти подржале идеју подизања овог споменика.

Аутор споменика Мстиславу Ростроповичу је – наследни московски скулптор Александар Рукавишников. Пре него што је приступио послу, који је трајао скоро две године, саветовао се с породицом музичара. Пре свега, с Галином Вишњевском и, наравно, с љубимицом Ростроповича, старијом кћерком Олгом. Сад, оцењујући резултат, Олга Ростропович каже:

Споменик нам се веома свиђа. Као прво, Александар Рукавишников је од детињства познавао тату, зато што су се наши родитељи дружили, и природно, сам је пожелео да направи овај споменик, што се каже, уткавши своју душу у камен. Вајару смо дали потпуну слободу. Једино на чему је мама инсистирала било је да лик буде реалистичан, да не буде нешто непрепознатљиво, нешто натприродно симболично.

У прво време су се, истина, мишљења Вишњевске и Рукавишникова о томе како треба да изгледа скулптурни портрет Мстислава Ростроповича, веома разилазила. „Прво нисам хтео да направим споменик Ростроповича како свира виолончело, зато што ми се чинило да је то наивно,“ – каже у интервјуу за „Глас Русије“ Александар Рукавишников.

Галина Вишњевска је инсистирала: „Боље би било да свира,“ – наставља скулптор. – И ја сам се сложио. Скулптура треба да буде као знак, као хијероглиф, - врло лаконска, да се лако доживљава и одмах разуме. И овај знак је испао добро захваљујући томе што Ростропович ипак свира. У динамичној пози је повијен ка инструменту...

Динамизам споменика истиче и нетрадиционално изведено постоље: кроз њега пролази гранитна плоча с бочним деловима од бронзе. Динамичност, порив, покрет – то су била главне особине природе Мстислава Ростроповича, нису људи случајно о њему говорили: „То није човек, већ грумен енергије!...“