Тулуски стрелац спасава Саркозија?

У Француској се захухтава кампања масовиних хапшења у локалним исламистичким круговима. Она је у стуштини обухватила читаву територију земље. Ситуација веома подсећа на претходну за Николу Саркозија победничку председничку кампању 2007. године. Тада је актуални шеф државе који је био на дужности министра унутрашњих послова изградио своју стратегију реакције на париске погроме. То је било представљено као изазов за националну безбедност од стране исламиста и илегалних миграната. Паралеле повлачи наш коментатор Петар Искендеров.

Према већини оцена, актуални председник Никола Сакрози може да претекне у првом кругу свог главног супарника, социјалисту Франсуа Орланда. Мада у другом кругу све социолошке службе дају коначну победу Оланду.

И сама судбина пружа Саркозију заиста јединствену шансу у лицу тулуског стрелца Михамеда Мера. Док је јавност земље у недоумици на који начин терориста је могао да изврши једну за другом три крваве оружане акције, без обзира на контролу коју су успоставиле над њим специјалне службе Француске и САД и постојеће податке о његовим везама са исламистима са Блиског и Средњег Истока, полиција жури да рапортира о хапшењу на десетине нових „Мера“.

У разговору за Глас Русије судија специјалног одељења МУП Француске за борбу против тероризма Жан Луи Брјугер не види у томе ништа необично:

У актуелној ситауцији нема ништа ново. Бука се подигла због случаја Мера. Ми реагујемо врло брзо. Могу вас уверити да актуелна операција није ванредна. Она се уклапа у оквире стратегије које смо се увек придржавали.

Ипак нешто не дозвољава да се верзија француског правосуђа прими као аксиома. Могуће да су то велике паралеле са претходним председничким изборима 2007. који су донели победу Николи Саркозију.

Сличан подтекст јасно се прати у актуалним хапшењима која тешко да могу да се уброје у ситематску борбу против кризе миграције, истакла је у разговору са Глас Русије експерт у области упоредне политикологије МГИМО МИП Русије Јелена Пономарјова:

У појам кризе улази регулисање насталих кризних ситуација. Ипак политика западних држава, између осталог Француске, и даље у многоме рађа проблеме за саму Европу. А периодичне хајке на нелегалне мигранте и потенцијалне териросте у европским градовима представљају борбу против последица, а не узрока. Оне, по правилу, имају сасвим одређене политичке циљеве, подижу рејтинг власти.

Заиста: да није било Мохамеда Мера, требало би га измислити. Макар за реизбор Николе Саркозија.