Глобални проблем Балтика

Пре тачно 20 година, у Хелсинкију је била донешена Конвенција о заштити окружења Балтичког мора. Тада су представници девет приобалних земаља сачинили ХЕЛКОМ комисију. Циљ ове комисије је био очување екологије региона. Један од проблема, који се разматра на заседањима комисије- је хемијско оружје Трећег рајха, које се још крије у дубинама Балтика.

По договору из 1945, на Постдамској конференцији, Велика Британија, СССР, САД и Француска, међу собом су поделили одговорност за налажење и деактивирање или уништавање заосталог немачког оружја. Задатак није био једноставан: радило се о укупно 65 хиљада тона различитих видова оружја. Било је донето решење да се сво ово оружје потопи заједно са бродовима у дубине Балтика. СССР је уништио на полигонима око 40% хемијског оружја, а остало је такође било потопљено у балтичке воде, говори заменик председника Међународног фонда „Чисти Балтик“, АЛександар Исаков:

„На данашњи дан, опасност тровања Балтика није нестала. Зато што питање хемијског оружја није решено до данас. Ми знамо места где је оно поринуто, и тачно знамо шта је СССР тада од оружја потопио. А са тога  шта су потапали Американци и  Енглези, до  данас није скинут вео тајне.“

Балтичко море је плитко. А свега 6 деценија уназад веровало се да ће воде бити довољно да се ово оружје „раствори“ и неутрализује. До данас је ситуација ипак неизвесна, примећује координатор Центра заштите дивље природе Игор Шкрадјук.

„Нема чак ни података о томе у каквом стању се уопште налази сво то оружје, да ли је оно зарђало, да ли се оно полако, временом растварало у води - таквих података нема.“

Још током 60-тих, експерименти Института генетике, при Академији наука СССР, су показали да чак 1000 пута разређен отров из овог хемијског оружја и даље има отровна својства. При томе он може бити стимулатор генетских мутација, каже начелник лабораторије експерименталних хидрофизичких испитивања Атлантског одељења Института океанографије РАН Вадим Пака.

„Ускоро ће се у Калињинграду одржати заседање радне групе Хелсиншке комисије за заштиту окружења Балтичког мора, која се посебно бави проблемом хемисјког оружја. Разматраће се нова редакција препорука Хелсиншке комисије, како поступати надаље.“

Предлажу се разне варијанте. На пример, изронити или пак поново поринути бродове на већу дубину у океану. Или покушати извући отровни товар и потом га уништити. Али ни то није безопасно. Руски научници су се одлучили за методу „капсулирања“ потопљених бродова, управо на морском дну. Предлаже се такође, забетонирати ове бродове. Али, овим проблемом не може да се бави само Русија. Проблем хемијског оружја у Балтичком мору по обиму и сложености операције, може да се назове глобалним. А то значи, да би ваљало, њиме бавити се глобално.