Реситовање на чикашки начин

У Вашингтону 11. априла почиње дводневни сусрет министара иностраних послова велике осморице, на којем се планира припрема за мајски самит у Кемп-Девиду и НАТО у Чикагу.

Припреми за планиран у другој половини маја у САД-у самит Велике осморице и НАТО посвећен је  сусрет министара иностраних послова велике осморице, који почиње 11. априла у Вашингтону. Предстојеће мајске акције морају да постану кључни форуми, посвећени проблемима светске безбедности ове године. Од њихових одлука директно зависе перспективе развоја руско-америчких односа. Хоће ли реситовање имати нову стимулансу – или ће геополитичку климу одређивати противречности између Москве и Вашингтона у проблемима ПРО, Иран или Сирија? Коментар нашег посматрача Петра Искендерова.

Главним достигнућем Барака Обаме се сматра реситовање односа с Русијом. Амерички председник и нобеловац Барак Обама је више пута изјављивао о привржености идеји ненуклеарног света. Поред тога у периоду његовог председништва није се смањио број локалних конфликата. Баш обрнуто: иза војне операције НАТО у Либији, која је  бацила земљу у стање хаоса и анархије слични сценарио постаје све видљивији у Сирији. И Иран је све ближи томе да постане жариште крупног регионалног рата.

Управо објективна заинтересованост данашње администрације САД за учвршћење  партнерства с Русијом по кључним питањима омогућује наду на постизање билатералних компоромиса. Подршка Русије у регионалним проблемима, као што су Иран и Авганистан, за САД је неопходна, - истакао је у интервјуу Гласу Русије заменик директора руског Института политичке и војне анализе Александар Храмичихин.

Данас НАТО наставља операцију у Авганистану. Алијанса не може да од ње одустане из политичких разлога. При томе је управо Русија у данашњој ситуацији важна транзитна земља за испоруке контингентима земаља-чланица НАТО-а, размештеним у Авганистану. Зато је партнерство с Русијом у данашњим условима заиста важно и за НАТО, и за саме САД.

Амерички медији доста уздржано процењују перспективе развоја руско-америчких односа током наредних месеци. Заиста,  у години председничких избора – 2012. за обе државе је тешко рачунати на неке спољнополитичке продоре. Додуше, у ставовима земаља има једна важна нијанса. Тешко да  неко сумња у принципијелни континуитет спољнополитичког курса Русије после повратка на тај положај Владимира Путина, док континуитет курса на риситовање од стране самих САД изазива озбиљне сумње. Остаје да се нада на  дипломатско искуство «мировњака» Обаме и његово схватање неопходности свестране сарадње с Русијом.