Балтички мини самит

Има једна стара шала. Кроз гомилу нумизматичара који су се у музеју надвили изнад ретког новчића упорно се гура један посетилац. „Да ли сте и ви нумизматичар?“ питају га. „Ма не, ја сам ту случајно, просто сам хтео да ступим у разговор.“ Састанак председника Пољске, Летоније и Естоније одржан 17. априла у Варшави на тему мајског самита НАТО у Чикаго по нечему подсећа на ову ситуацију.

Разуме се, чланови Северноатлантске алијансе имају права да разматрају сва питања повезана с делатношћу њихове организације. Друга ствар је то што је позиција прибалтичких новајлија о стратешкој концепцији војног блока, посебно у погледу њиховог односа с Русијом, јако добро позната. Судећи по дневном реду, чланови балтичког мини самита у „великом разговору“ у Чикагу намеравају да изнесу управо своје савете.

По информацијама које је дала канцеларија пољског председника Бронислава Комаровског, под чијим председавањем се варшавски сусрет и одржава, једно од најважнијих питања је „јачање приоритета одбрамбене функције НАТО на основу члана 6 Вашингтонског споразума“. Није тешко досетити се да ће балтичко „крило“ алијансе још једном замолити „старије“ по звању да им дају гаранције за безбедност од потенцијалних претњи. Јер, 5. члан уговора предвиђа заштиту сваког члана НАТО у случају било чије агресије против њега.

Чије агресије? Одговор на ово питање даје формулација друге теме сусрета – која је отворено речено запањујућа. Она гласи: „Изградња савезног система противракетне одбране у одговор на ширење асиметричних ракетно-нуклеарних претњи, укључујући и оне у ситуацији нових информација о јачању ракетног потенцијала у Калињинградској области“. Тешко да треба још једном поновити излизану фразу о извртању постављеног питања. Што се тиче „нових информација“ оне су различите. На пример, најновије су овакве. Како су 17. априла саопштиле руске информативне агенције, заменик министра иностраних послова РФ Сергеј Рјабков је изјавио да се концепција заједничке ПРО неколико пута мењала, „доставили смо нашим партнерима два предлога, од којих је један такозвана секторална ПРО. Међутим, стављено нам је на знање да ће они свој систем правити без нас, а да ли ће Русија предузимати неке кораке то је њена ствар, њена одлука и суверени избор,“ – константовао је заменик министра.

Дакле, шта је претња и за кога? Потпредседник Академије за геополитичке проблеме Владимир Анохин нелицемерно дефинише мотиве мини самита.

„Сматрам да је овај приступ потпуно егоистичан. Зато што су и Прибалтика и Пољска увек живеле на туђ рачун. Дуго времена захваљујући Варшавском споразуму, а сад су пребегле у НАТО. И треба им да стално буду у центру пажње. Мислим да је ова иницијатива која је управо с тим повезана прилично бесмислена и предвидива за Прибалтику.“

Да ли ће чланови мини самита успети равноправно да ступе у „велики“ чикашки разговор? Тешко, сматра Анохин. „Старој Европи“ после Либије,- резимира он, - просто није до њих. Узгред речено, и у самом балитчком „крилу“ није све тако глатко. У Варшаву није допутовала литванска председница Даља Грибаускајте. Званичан разлог није објављен, али „варшавска тројка“ има над чим да се замисли.“