Индијска ватра може доћи и до Кине

19. априла Индија је успешно извршила тестирање своје прве међуконтиненталне балистичке ракете „Агни-5“. Домет ракете је 5000 километарам. Она може да понесе бојеву главу до једне тоне тежине. Индијски званичници истичу да испитивања нису усмерена против било које земље, већ се ракета прави искључиво у оквиру програма нуклеарног ограничења.

Испоставља се да је Индија de facto поднела пријаву за улазак у елитни клуб нуклеарних држава, које поседују међуконтиненталне балистичке ракете. До сада су такве ракете имали само САД, Русија, Кина, Велика Британија и Француска. Планирано је да „Агни-5“ ступи у наоружање 2014-2015. године после додатних испитивања.

Индијска штампа је пуна одушевљених оцена, а инострани медији и политичари су на тестирање реаговали прилично опрезно, истиче стручњак Руског института за стратешка испитивања Борис Волхонски:

„Занимљиво је да су прилично уздржано реаговали и пакистански медији. То је и разумљиво: ракета с дометом од 5000 км практично је бескорисна у случају избијања конфликта између Индије и Пакистана. Пакистан више треба да се плаши ракета „Агни-1“ и „Агни-2“ домета до 2000 км. И у многим пакистанским публикацијама јасно се изражава мисао да „Агни-5“ може да погоди циљ практично на целој територији Кине.“

Кинеске новине на енглеском China Daily испитивањима су посветиле свега неколико редака пропраћених графиком: цртежом ракете и карта Источне полулупте на којој су црвеним испрекиданим линијама обележене територије до којих може да долети „Агни-5“. То је скоро цела Азија осим крајњег североистока Русије, Источна и Централна Европа, Источна Африка, цела акваторија Индијског океана, све до северозападне обале Аустралије.

У вези с овим поставља се велики број питања. Индија је практично ушла у елеитни атомски клуб, али у којој мери се променила равнотежа снага у Азији и на суседним територијама? За разлику од ракета „Агни-3“ и „Агни-4“ чији је домет 3-3,5 хиљада километара „Агни-5“ је у стању да погоди циљ на целој територији Кине. Да ли то значи да је Индија постигла паритет с Кином у ракетно-атомској области? Очигледно да није, сматра Борис Волхонски:

„Кинеске ракете DF-31 и DF-31А имају много већи домет и у стању су да понесу пројектиле већег капацитета. Међутим, питање је шта је данас нуклеарно оружје? Да ли је оно само оружје ограничења, као што је било у време кад га је поседовало само пет нуклеарних држава?

Чини се да је 1998. година кад су испитивања нуклеарног оружја спроведена у Индији и Пакистану, означила известан квалитативни преокрет. После тога нуклеарно оружје се од оружја за ограничавање претворило у оружје уцене. Ни на који други начин се, на пример, не може објаснити то што је нуклеарно оружје обезбедио Израел који поседује неупоредиво већи потенцијал обичног оружја у поређењу са суседима. Ни на који други начин се не објашњава ни нуклеарни програм Северне Кореје, која се вечито цењка, покушавајући да добије материјалну помоћ у размену за обустављање радова у нуклеарној области. И да ли се треба чудити што је и Иран, који трпи непрестани притисак Запада такође дошао врло близу тога да направи своје нуклеарно оружје?“

Данас се поставља главно питање: да ли ће нуклеарно оружја уместо да буде оружје ограничења, као што је било раније или оружје за уцену, а какво је данас постати оружје на попришту војних дејстава?