Француска пред избором

Француска се ућутала у ишчекивању. За мање од 48 сати ће се завршити први круг председничких избора. Бирачи и кандидати за председника сада могу размишљати на различите теме, или само предахнути од изборне трке са препрекама. Субота  је традиционални "дан предизборне тишине", када је забрањена била каква агитација.

Све што су могли и имали, главни претенденти за положај председника земље су рекли. Последње оцене показују -  мање од половине кандидата је успела да убеди бираче да су баш они „у праву“. Да дају шансу  шефу Социјалистичке партије Франсоа Оланду, спремно је око 28 одсто Француза, за  садашњег председника Николу Саркозија гласало би нешто мање бирача, а да ризикује са лидером Националног фронта Марин Ле Пен за сад је спремно 16 одсто грађана републике.

Франсоа Оланд обећао је побољшање материјалних услова у првој години након избора. Он је за повећање нивоа запослености међу младима (у будућности - стварање 150.000 радних места), активну изградњу социјалних станова, борбу против илегалне миграције. Као присталица уједињене Европе, што се тиче  европске поделе дуга, сматра да је неопходно створити евро-обвезнице.

Никола Саркози је водио кампању под слоганом „Јака Француска.“ По њему, то је наставак курса промена закона о пензији, као и, за њега јако битна, борба против имиграната (број легалних имиграната, он намерава да смањи за половину - до 90.000 људи годишње). Такође, одлучан је у намери да се ревидира учешће Француске у Шенгенском споразуму. До краја 2012. године намерава да иступи са 3-4 јаке иницијативе на међународном нивоу. Такође, током новог петогодишњег мандата он намерава да понуди пет важних реформи у земљи.

Марин Ле Пен гради свој програм на жестокој критици владе због њене привржености НАТО-у, губитка економског суверенитета, и имиграционе политике. Лидер ултрдесничара намерава да за  5 година  смањи прилив миграната у земљу са 200.000 на 10.000 људи годишње.

Међутим, не треба доносити закључке само на основу анкете. На пример, 2002. године, у други круг, на опште изненађење, је ушао Жан-Марие Ле Пен. Социолози  су 2007. године предвидели  Саркозију 26 одсто гласова, а он је добио 31,2 одсто. Оланд –  сада лидер према прогнозама, уочи гласања у недељу, одбија да чак и размишљамо о другом кругу:

„Кандидат сам уочи првог круга, и не желим да говорим о томе шта ће се десити у другом. Сећам се, како су на председничким изборима пре 10 година говорили о другом кругу између Жак Ширака и Лионел Жоспена. Ја се борим за гласове у првом кругу.“

Његов главни ривал, Никола Саркози гледа даље. У другом кругу биће потребно  да убеди противнике. Иако  је у предизборној полемици рекао, да је свеједно- било подршка Марин Ле Пен или предати гласове Оланду- ипак управо ултрадесничарима би требало да се допадну Саркозијеве изјаве о миргантима.

Да предаје гласове, Марин Ле Пен ни не размишља. Саркозија је већ назвала побеђеним. Обећања дата у последњем тренутку, не важе. Ле Пен примећује, да у првом кругу бирачи одмах треба да мисле о два кандидата:

„Можда сам једини кандидат, за кога када гласају за  Марин Ле Пен, дакле гласају, за Марин Ле Пен. Док, гласање за Еву Жоли значи дати глас за Оланда, за Меланшона – опет за Оланда. Када бирају Франсоа Баиру, у ствари - гласају за Саркозија. Сваки подржава друге. Избор Марине Ле Пен - само онај у коме бирачи заправо гласају за радикално другачији пројекат.“

Током протеклих шест месеци, скоро половина гласача је променила своје преференце. Социолози истичу - раније таквих  осцилација није било. У недељу, 22. априла, показаће се колико су процене биле тачне.