Ускршњи фестивал – концерти у храмовима

11. Међународни Ускршњи фестивал, који се наставља у Москви (од 15. априла до 9. маја), убедљиво потврђује да није повезан ни с политиком, ни с комерцијалом. Такав је став његових учесника, његовог иницијатора и главног музичког извођача, чувеног маестра Валерија Гергијева.

Знатан део программа, који обухвата 150 концерата, одржава се у православним храмовима.  Ту се изводи духовна музика, пре свега хорска. Традиционално придајемо ведики значај хорском делу нашег музичког програма, - истиче Валериј Гергијев. – Све, што је повезано с хорским програмом, по правилу, потиче од традиција које је Русија формирала столећима. Међутим, позивамо музичаре и коллективе, који не само развијају православне традиције. Долазили су нам дивни немачки, шведски, прибалтички хорови. Све то, према мишлењу митрополита Илариона, шефа Оделења спољних црквених веза Московске патријаршије,  доприноси  сарадњи између Цркве и културе.

Сарадња између Цркве и културе је императив нашег доба, - сматра митрополит Иларион. – Мислим да је Московски Ускршњи фестивал одличан пример такве срадње,  сарадње свих добрих снага у друштву. Свакако, фестивал није само опширни културни, већ и мисионарски пројекат, јер духовне вредности могу да се преносе не само преко беседа,  не само преко црквених акција, већ и преко културе.

Природно је  да су концерти у храмовима добротворни. Например, наступ капеле дечака из главног града Украјине Кијева у Московском храму Григорија Неокесаријског је окупио више од 600 људи. Настојатељ храма епископ Јероним је у интервјуу Гласу Русије испричао:

Наш храм је веома леп. У народу су га увек називали Красан храм, - каже настојатељ. -  Тиме су наши преци истакли његову лепоту попут Красног трга. Њега су својевремено живописали најбољи зографи, као што је Симон Ушаков. Каљеве плочице је израдио легендарни Степан Полубес. 1939. године, у совјетско доба, храм је био затворен. Цркви је он враћен тек 1994. године, и то у руинираном стању. Први сам постсовјетски настојатељ. Огромним напорима многих парохијана храму је враћена некадашња велелепност. Просечни узраст наших парохијана износи 40 година. Православна парохија 21. века  се разликује од парохије из почетка 20. века.

Сама чињеница да се православне саборне цркве отварају за концерте духовне музике, такође је  одлика овог доба. За слушаоце специјално доносе столице, мада је познато да у православним храмовима није уобичајено да се седи. Коментар епископа Јеронима.

Ми смо се навикли да ускршњих дана у наш московски храм долази неки славни хорски колектив са дивним програмом духовне музике. Фестивал се природно уклопио у наш православнии живот. Ту су дивна акустика, дивне фреске – све то доприноси усклађеном прихватању уметности. Што се тиче столица, имамо их обично и за инвалиде, болесне људе, мада приликом богослужења људи обично стоје у молитвеној усредсређености.

Приликом концерта капеле дечака у храму Григорија Неокесаријског изведене су биле духовне песме из различитих векова.