Нова Француска

Француску очекује смена политичког курса. Први пут за 17 година на чело земље стао је кандидат Социјалистичке партије Франсоа Оланд. У другом кругу председничких избора он је претекао свог опонента Николу Саркозија са више од 3%.

Пре почетка председничке кампање у Француској многи су сумњали у Франсоу Оланда. Свог главног кандидата, Доминика Строс-Кана Социјалистичка странка је изгубила због бурног скандала. Ипак, Оланд је часно победио на прелиминарним изборима, али то није натерало скептике да ућуте и престану да говоре о томе како он нема харизму и енергију. Ситуацију су окренуле дебате са Николом Саркозијем, где је Оланд достојно одговарао на агресивне нападе лидера демократа. Експерти сматрају да после победе он неће престати да се самопотврђује и да ће предложити земљи принципијално нов програм деловања. У унутрашњој политици Оланд је већ обећао да ће прећи са буџетске штедње на постепени раст. А прва тачка у спољној политици Француске биће задржавање вођства у ЕУ. Надаље новом председнику предстоји да решава проблеме ван граница региона. Очекује се да ће Француска под његовим руководством прећи на избалансиранију политику у оквиру Северноатлантске алијансе, сматра руководилац Центра за француска истраживања Европског института РАН Јуриј Рубински.

Француска никада није била и неће бити лидер НАТО-а. То што је претходни председник Саркози испољио тако велику активност у Либији дешавало се зато што је он тесно комуницирао са претходним руководиоцима земље. Уз то Француска, као и Велика Британија, покушава да одговри на чињеницу да се центар пажње и напора војног присуства САД преместио у Југоисточну Азију, тамо где је Кина.

Велика интрига францусек спољне политике остаје то да ли ће нови председник сачувати искључиво прозападну позицију или ће се окренути на Исток. Ако Француска одабере источни вектор, њен главни парнтер треба да постане Русија. Односи две земље имају вековну историју. Сви ратови су остали још у 19. веку. А претходни век је био означен великим бројем споразума о сарадњи, подсећа директор Института за европско право МГИМО Марк Ентин.

Потенцијал ове сарадње ни из далека није исцрпљен. Може бити учињено врло много. И желели бисмо да се Француска више окрене на Исток и настави традиције привилегованог парнтерства између две земље. Конкретно ће се одреживати онај тим који окупи око себе нови председник. Такође све ће зависити и од општег распореда политичких снага у Француској.

Председнику Оланду ће се супротстављати врло јака опозиција. При томе то нису само демократе, већ у првом реду националисти. Њихов лидер Марин Ле Пен заузела је 3. место у првом кругу избора. Њени бирачи ће на крају крајева решити судбину земље. И она је већ изјавила да тек започиње борбу за власт у Француској.

Да додамо да ће се избори за доњи дом француског парламента одржати 10. јуна. Њихов резултат одредиће распоред унутрашњих снага и кориговати дејства новог председника. На претходним изборима 2007. године победиле су присталице Николе Саркозија. А у горњем дому они су још прошле годиен уступили већину социјалистима. На тај начин од парламентарних избора ове године зависи да ли ће француска власт коначно скренути улево, или ће десничари сачувати бар неке позиције.