Грчки чвор

Спроводити реформе и штедети или што пре отићи из Еврозоне. Овакве алтернативе Грчке виде водећи европски политичари после протеклих избора. Две трећине бирача није показало само да нема поверења у две традиционалне странке, које се на власти смењују већ скоро 40 година. Црне куглице су добили пре свега спољни управници из ММФ и ЕУ са својом стратегијом: штедети по сваку цену, а онда нека буде шта буде. Тему наставља аналитичар Сергеј Гук.

Није јасно на кога апелују одговорна лица, пре свега из Брисела и Берлина са својим захтевима да се наставе реформе или напусти Еврозона. Земља је без владе. Покушаји да се конструише кабинет од антипода је Сизифов посао. Без нових избора – који не могу бити одржани пре јуна – највероватније се неће моћи. Мало је вероватно да ће се гнев опљачканих и понижених Грка за то време сам по себи стишати и да ће победити присталице оштрих мера за смањење државних расхода. А ако се кардинално ништа не промени, где је излаз, који би на било који начин могао да помири становништво с реформаторима? Гордијев чвор. Да ли раскид Грчке с Европском зоном постаје све неизбежнији? Мишљење доктора Отмара Исинга, бившег главног економисте ЕЦБ за "Глас Русије":

"Раскид није неизбежан. Грчка треба да испуни обавезе које је преузела. Не би смело да се деси да после избора ова или она странка објави: нећемо испуњавати своје обавезе, нећемо плаћати дугове. Ако је тако, тешко је преузети одговорност за новац који се даје земљи. Уколико она одбије да враћа кредите, губи право на добијање нових зајмова. Нови избори су (за њу) једна од могућности. Међутим, не видим да би ови избори довели до бољих решења." (...)

Међутим, постоји још једна варијана: референдум. Нација би могла да одговори на питање да ли жели да остане у зони јединствене валуте, што је могуће само под ропским условима ММФ, ЕУ и ЕЦБ. Или да се упусти у независну пловидбу. Правно није могуће просто истистнути Грчку из Еврозоне: не дозвољавају постојећи споразуми. Истина, Атини се не забрањује да се отцепи сама. Премда споразумима то такође није предвиђено, али нико се не може принудно задржавати у валутном клубу.

Последице изласка такође не могу бити тачно прогнозиране. Једни стручњаци стално говоре о "катастрофи", други сматрају да се неће десити ништа страшно. "Искључивање Грчке уопште не значи крај евра," изјавио је у среду председник агенције за рејтинг Fitch Пол Тејлор (Paul Taylor) у интервјуу за часопис "Шпигел" (Spiegel). Економисте се слажу само у једном: за становништво Грчке то ће представљати тежак ударац. Повратак драхми који је у овом случају неизбежан још више ће обезвредити приходе и помоћ, довешће до затварања многих банака и фирми, до новог пораста незапослености и дефолта.