Председнички избори у Србији: кандидата два, пут један?

Други круг председничких избора одржаће се ове недеље у Србији. На дужност шефа државе претендује лидер Демократске странке Борис Тадић и председник Српске напредне странке Томислав Николић.

Вероватно би у свакој европској земљи разлика од 0,27% пред други круг обећавала велике профите власницима кладионица. Али Србија је по свему судећи изузетак из правила, зато што 10 хиљада гласова за колико је Тадић претекао свог вечитог ривала Николића у првом кругу цвеће у поређењу са гласовима лидера социјалиста Ивице Дачића и других партнера Демократске странке који ће у другом кругу нероватно отићи Тадићу. Отприлике исту ситуацију смо видели 2008. године, када је Николић још као заменик председника СРС победио у првом кругу председничких избора.

Новинар ТВ канала Раша Тудеј Константин Качалин сећа се: пред изборе 2008. године Николић је говорио да се оријентише пре свега на Москву. Тадић је такође укључио руску престоницу у списак приоритетних праваца, додавши уз њу Брисел и Вашингтон.

Да истакнемо да је приврженост овим последњим Тадић доказао за ове четири године више него довољно – низом фундаменталних уступака поводом Косова који се мало разликују од признања његове назависности. Николић је заменио Српску радикалну странку Напредном, много лојалнијом према ЕУ.

Мишљење Константина Качалина:

Тадић обећава Србија и ЕУ, и решење проблема Косава, Николић у целини има исти политички програм. Испада да људи који треба да воде Србију напред за сада не могу да поделе власт између себе. Шансе су за Николића прилично озбиљне, али сада је врло тешко рећи ко ће победити. У сваком случају чини ми се да разлика између кандидата неће премашити 1-2% гласова.

Ипак историчар балканолог, доцент Московског државног универзитета Вадим Прозоров сматра да са тачке гледишта логике предизборне борбе исправнија би била победа Николића.

Зато што је једно од главних питања ове кампање економско стање Србије, које се озбиљно погоршало за време управе Тадића. Али јасно је да за време избора значај има мноштво разних фактора, зато ми се чини да ће Тадић ипак задржати председничку фотељу.

Друго кључно питање на изборима је да ли кандидат подржава ступање у ЕУ или не, наставља Вадим Прозоров.

Већина у Србији се слаже да треба ступити у ЕУ. Одатле таква неодређеност у Николићевом програму, који се дуго колебао, прелази са једних позиција на друге. Сада он схвата да треба да дели и преноси став већине. Јасно је да ако он постане председник, његов програм ће морати да предвиди даљу евроинтеграцију, истина, за то ступање ће морати да се плати пуна цена и да се призна независност Косова...

Томислав Николић је неколико пута изјавио да се никада неће сагласити на такав захтев ЕУ. Али да ли је заиста на то спреман лидер напредне странке? Ако није, онда је можда у праву представник радикала који је изјавио: У другом кругу ми не можемо и нећемо да подржимо кадидате који нуде иста решења.

Са друге стране, шта још преостаје преседничким кандидатима? Да се сетимо шта је 2007. изјавио Тадићу тадашњи помоћник државног секретара САД Даниел Фрид: пошто је Милошевић изгубио Косово оног дана када је ступио у рат са НАТО-ом, Србија више не мора да бира између Косова и Европе. Ви можете да бирате Европу или не, рекао је тада чиновник у приватној атмосфери, а његове речи је објавио неколико година касније ресурс Викиликс.

Овај споља наметнути избор, поштено говорећи, убија сваку ингригу председничких избора у Србији.