Дуга сенка Авганистана

Одлазак из Авганистана баца сенку на самит НАТО-а. Такав наслов немачки недељник Штерн ставио је изнад коментара посвећеног намери новог француског председника Франсое Оланда да хитно повуче свој контигент из Авганистана. Уопште повлачење трупа, па и превремено, требало би само да радује земље коалиције. Тим пре што је управо ових дана објављено да почиње трећа фаза предаје одговорности за безбедност у земље са снага ИСАФ локалној војсци. Али посебан оптимизам и високи чинови НАТО-а, ни представници авганистанских власти очигледно не осећају.

Нову етапу предаје одговорности најавио је председник Авганистана Хамид Карзај. После завршетка ове фазе, према саопштењу немачке агенције ДПА, 75% становништва земље ће живети у зони коју контролишу авганистански војници. Тренутно на тој територији живи само половина грађана. Укупно под потпуну контролу локалних власти прећи ће одговорност за безбедност у 11 провинција, у свих 34 главних градова провинција и у 260 од 400 региона Авганистана. Конкретни рокови за предају одговорности ће се посебно одређивати.

Главни алтански партнер из НАТО-а, домаћин Беле куће Барак Обама, назвао је трећу фазу предаје одговорности још једним важним кораком на путу ка постављеним циљевима у Авганистану. То се тиче између осталог и повлачења трупа коалиције до краја 2014. године, када ће локалне снаге у потпуности осигуравати сопствену безбедност. Генерални секретар Алијансе Андрес Фог Расмусен изјавио је са своје стране да ће авганистанске националне снаге безбендости ускоро имати водећу улогу у осигурању безбедности на две трећине територије државе. А по речима званичног представника снага ИСАФ бригадног генерала Карсстена Јакобсона, за 11 година боравка страних трупа у земљи становници Авганистана су добии слободу у западно смислу речи и перспективу да живе у миру.

У целини, на званичном нивоу, у крајњој линији споља, ситуација у Авганистану делује лепо. Истина, у реалну слику тешко се уклапају речи о слободи и перспективи мира. Ево само неких најновијих саопштења. У Кабулу су терористи убили једног од руководилаца Вишег савета мира Арсала Рахманија, који је био кључна фигура у преговорима са талибанима. У терористичком акту погинула су четворица војника снага ИСАФ-а. Може се прочитати и следеће: команда НАТО трупа признала је чињеницу убиства „из непажње“ породице од 6 чланова, укључујући четворо деце. И тако даље.

У принципу, ма колико то звучало сурово, ништа ново. Можемо се само сложити са поменутим недељником Штерн да се сенка Авганистана протеже до Чикага. Између осталог, Виктор Литовкин, одговорни уредник листа Независни војни преглед, не очекује много од овог састанка.

Не мислим да ће на чикашком самиту НАТО-а бити донете неке пробојне одлуке у погледу Авганистана, говори експерт. Много је већ договарано на сусретима који су се одвијали последњих година. Али све претходне одлуке су се испоставиле неизводивим. Мени се чини да и ритуални говори који ће бити изречени на самиту у Чикагу, довешће до истог резултата. Авганистан је постао неуспешан пројекат за НАТО са свих тачака гледишта.

Алијанса не може да призна то што говори Литовкин. И сада се тамо прорађују разни сценарији како да се продужи присуство у Авганистану и после 2014. године. И у Берлин је уочи самита стигао ради преговора авганистански лидер Хамид Карзај. Јер Немачка данас заузима треће место по обимима помоћи Кабулу. А шта даље? Немачки недељник Ди Цајт изнео је недавно врло строгу пресуду: Рат је изгубљен. Алтернатива је или повлачење или добровољна капитулација. Наравно, ми ћемо се повући. Али можда ћемо се нечему и научити. На пример, томе да се слобода и људска права не могу извозити снагом оружја. Последњу тврдњу у крајњој линији тешко је оспорити.