Партизани су већ у Кану

Светска кинематографска елита поново се окупила на Азурној обали на 65. Међународном Канском филмском фестивалу.

Када је реч о тако угледном филмском фестивалу као Кански, обично се каже да је и само учешће у њему престижно. Ипак Русија се може поносити и својим успесима. Истина, главу награду фестивала, Златну палму, за сада је добио само један филм – Лете ждралови Михаила Калатозова, и то је било 1985. године. Али међу добитницима Гран-прија, друге награде по престижности, фугирирају доајени светске кинематографије као што је Андреј Тарковски, Андреј Кончаловски, Никита мИхалков. Награде за најбољу режију Русима су више пута додељиване. Поселдњи пут Златну палму добио је 2007. године руски глумац Константин Лавроњенко за улогу у филму Андреја Звагинцева Изгнање. Да ли ће бити победа овог пута, сазнаће се 27. маја.

Русија ове године има за кога да навија у Кану. Као прво, за учесника основног програма фестивала – режисера Сергеја Лозницу, који представља филм У магли. Као друго, за Таисију Игуменцеву, која се пробила у паралелни програм фестивала Конкурс дебитаната са краткометражним филмом Пут за. Нема смисла нагађати о шансама за победу. Али професионални критичари ипак дају прогнозе. То је врло занимљив, талентован рад, тако је на пример оценио у разговору са извештачем Гласа Русије филм У магли критичар Андреј Плахов.

Филм је класичан, камерни. Прича о троје људи које суочава рат. Све је направљено на материјалу из Другог светског рата, али је урађено савремено, при томе у класичној форми. Хуманистички филм. Сада се снима мало таквих филмова о рату и уопште о човеку.

Филм Сергеја Лознице направљен у копродукцији са Холандијом, Украјином, Белорусијом и Летонијом екранизација је истоимене приповетке класика совјетске књижевности Василија Бикова. Филм говори о периоду фашистичке окупације Белорусије у време Друтог светског рата. То је танана психолошка драма у чијем центру је железничар лажно оптужен за сарадњу са окупаторима. Њему дозале партизани да се обрачунају са издајником...

Између осталог Таисија Игуменцева је такође несумњиво откриће управо Канског фестивала. Таисија ове године завршава Савезни државни универзитет кинематографије ВГИК. Њен филм Пут за дипломски је рад који је изазвао код неких чланова комисије шок обиљем неформалне лексике. Ипак, доајени домаће кинематограије су сматрали да је у датом случају то уметнички оправдано.

А сада о комерцијалној компоненти фестивала – чувеном Канском филмском сајму. Први пут за неколико последњих година Русија је у Кан упутила угледни десант филмских посленика који одговарају за популаризацију руског филма у иностранству. Ако су се претходних година уговори за приказивање руских филмова склапали само у Руском павиљону, сада се њему придружио и штанд руског Фонда кинематографије. За приказивање је припремљено на дсетине артхаус и комерцијалних филмова, нови пројекти за филмске продукције. У целини, предстоји интензиван рад.