Православна гимназија у Загребу

 Срби који су остали у Хрватској окупљају се око неколико удружења и домова културе, али и једине српске гимназије на територији некадашње Југославије, коју је основала СПЦ 2005. године. Од ове школске године добила је и нове, савремено опремљене просторије, чију је изградњу највећим делом финансирала Хрватска.

До 1991. године, Срби су чинили око 12 одсто становништва Хрватске, а процењује се да их је данас 4,5 одсто. Они који су остали у Хрватској окупљају се око неколико удружења и домова културе, али и једине српске гимназије на територији некадашње Југославије.

Гимназија "Кантакузина Катарина Бранковић", коју је основала Србска православна црква 2005. године, од ове школске године добила је и нове, савремено опремљене просторије, чију је изградњу највећим делом финансирала Република Хрватска.

Као и у Сент Андреји ђаци Српске гимназије у Загребу уче србски, веронауку али и све предмете који се предају у хрватским класичним гимназијама. Једина разлика-недељно неки час више и србски на матури.

"Искрено не знам како је у другим школама, не осећам оптерећење, сматрам да је то добро и да смо богатији за та два предмета", каже ученица Наташа Врга, из Малог Граца.

"То нам је у овој школи плаћено све, други фактор је то што је Загреб метропола па су и могућности и школске и спортске, кулутурне и друге", каже ученик Милан Винчић из Мирковаца.

Ученици су углавном српске националности међутим то није услов за упис у школу коју ове године похађа 81 ученик. Најчешће долазе из Хрватске и Босне, али има ученика и из Војводине и Београда.

Директор школе протојереј ставрофор Слободан Лалић каже да је.доста оних који су избегли из Хрватске, а чији су се родитељи током година снашли у Србији, али када су чули да деца буду уписана у школу унутар државног система и да даље могу да студирају равноправно онда су њихова деца данас код нас у школи.

Осим кроз гимназију, Србска православна црква последњих 20 година бори се на све начине да сачува србски идентитет. Проблем је тамо где више нема Срба.

"Има доста цркава које су напуштене и које су током рата пострадале тако да рачунамо да је око 300.000 Срба у избеглиштву није се вратило и једна општа миграција, људи иду у оне крајеве где могу да зараде", наводи митрополит загребачко-љубљански Јован.

Непромењени односи према Србима

У србским удружењима кажу да је боље него што је било претходних година, али напомињу да нема битне промене односа хрватског друштва према србској мањини.

Чедомир Вишњић из Србско културног друштва "Просвјета" каже да Загреб није отворена средина, али да, ипак, има простора на маргини где Срби могу слободно да раде.

"Али не можемо се заваравати да можемо да утичемо на Хрватску заједницу у оквиру тог хрватског мејн стрима и ту се ти светови слабо додирују", истиче Вишњић.

Као што се не зна са којим све проблемима живе Срби у Загребу не зна се ни колико их је тачно у главном граду Хрватске.

Процене су да их је од 20.000 до 28.000, али ћемо за тачне податке морати да сачекамо објављивање резулата пописа становништва у Хрватској, одржаног пре тачно годину дана.