Патријаршијска премија онима који служе слову

У Москви су прочитана имена добитника Патријаршијске премије за књижевност. Награду је добио прозаик Виктор Николајев и писац Олесја Николајева.

Патријаршијску премију додељују не за неко конкретно дело, већ за укупан допринос књижевности, узимајући пре свега карактер стваралаштва кандидата – духовну дубину, обраћање темама моралности, добра и зла...

Иницијатор утврђивања награде био је Патријарх Московски и све Русије Кирил. А први добитник прошле године био је познати руски писац Владимир Крупин, који је добио награду непосредно из руку патријарха. 29. маја поглавар РПЦ такође је лично отворио свечану церемонију награђивања у Храму Христа Спаса. Он је подсетио окупљене на високу мисију књижевности коју понекад заборављају савремени писци, мада се руска класична књижевност таквом мисијом поносила.

Ова књижевност, световна по свом карактеру, имала је једну одлику, говори патријарх Кирил. У центру пажње налазио се човек са његовим осећањима, преживљавањима, душевним тежњама. Руске писце увек је занимала не само стварност, већ и унутрашњи мотиви, дубоки разлози људких поступака – греховних и праведних, ниских и високих. Наши писци су схватали свој рад не као занат, већ као позив, као неку пророчку службу, и у том смислу они могу да се са правом назову служитељима слова.

Нови добитници Патријаршијске награде носе исто презиме, али то је једино заједничко у њиховим судбинама и стваралаштву. Виктор Николајев, раније војни пилот, ратовао је практично у свим кризним жариштима последњих деценија, чудом је преживео рањавање. Читаво своје искуство стечено за време учешћа у драматичним догађајима у разним регионима света он је оваплотио у књижевном стваралаштву. Његова проза нису војне хронике, акциони романи, то је покушај да се осмисли зашто је човеку дат живот, шта је у њему најважније, које моралне законе не смемо кршити ни под каквим околностима. Његову књигу Записи авганистанца називају причом о самопрепороду човека.

Олесја Николајева је аутор 13 књига прозе, 11 зборника поезије и 4 тома религиозно-филозофских есеја. Сматра се да је својим стваралаштвом Олесја Николајева отворила нове могућности поезије, повезавши је са духовном књижевношћу, црквеним химнама и истовремено са савременим стихом.