Нови ловац за НАТО скупо кошта

Планови обнове ратног ваздухопловства САД и њихових водећих савезника из НАТО-а везани су пре свега са серијском производњом ловца Ф-35. Али они могу бити доведени у питање због сталног скока његове цене. При томе земље другог ешалона НАТО-а ће бити приморане да наставе да користе половну технику америчке или совјетске производње.

Избор два својства од три главни је проблем новог кандидата на дужност главног ловца ратног ваздухопловства НАТО-а. Ф-35 је замишљен управо тако: како савремени полифункционални ловац, доступан по цени. Ипак врло брзо се испоставило да савремени полифункционални ловац не може да буде јефтин. А оне полифункционалне летелице које се могу назвати релативно јефтиним, билиже се пензији физички или застаревају морално.

Извор проблема са Ф-35 постала је управо тежња да се од овог авиона направи коњ за вучу за све, спојивши у једном моделу противречне захтеве различитих родова авијације. Разуме се, варијанте Ф-35 озбиљно се разликују, али укупна платформа довела је до тешкоћа у адаптацији летелице за конкренте захтеве различитих родова војске. И цена је почела да скаче.

На крају данас се пројекат налази у крајње опасном међустању. Пораст цене ловца доводи до редуковања планова за куповину нових летелица, а смањење наруџбина прети новим скоком цена, као што се већ десило са старијим братом Ф-35, ловцем Ф-22.

Индикативна је ситауција око ратног ваздухопловства Холандије, уобичајена за многе млађе партнере САД из НАТО-а. Прво је постојао план да се купи 85 летелица Ф-35 за холандско ратно ваздухопловство који је смањено до 60 летелица, а затим до 50. Данас Холандија планира да се ограничи куповином 52 авиона. Са 131 до 90 смањени су планови куповине Ф-35 за италијанско ратно ваздухопловство. У незвесном стању се нашао програм испорука Ф-35 за Канаду и

Аустралију. Не зна се коју количнину најновијих авиона ће хтети да купе Велика Британија, Турска, као и Јапан који није члан НАТО-а.

Треба поменути и авионе совјетске производње који су остали у наоружању многих земаља. Са румунским МиГ-ом 21. све је јасно: ове летелице ће наредних година бити замењене на Ф-16. А пољски, словачки, бугарски Мигови 29 имају све шансе да послуже још 15-20 година. Посебно је занимљиво у том погледу расположење Пољске, где су Миг-29 припремили за отписивање још до 2010. године, али данас ове летелице планирају да оставе у наоружању до 2030, тако и Ф-16. До тог момента физичка старост летелица ће прећи 40 година за Миг-29 совјетске производње и 30 година за Ф-16 производње 90-их година.

У земљама трећег света сви процеси протичу драстичније. Број држава које могу себи да дозволе куповину авиона пете генерације, изузев нафтних монархија и регионалних гиганата попут Индије, тежи нули. Освновна маса купаца борбених авиона хтела-не хтела истискиваће се на тржиште половних авиона, или ће отићи оном произвођачу који буде предлагао нове и јефтине авионе. Данас је произвођач такве технике који скоро да нема алтернативу Кина са клоновима Миг-21 и новим авионом ФС-1, направљеним на тој платформи. Могуће да руски произвођачи авиона треба да размисле о алтерантиви кинеској понуди. Како се не би полагале све извозне наде искључиво у ловце Сухој, који се од модификације до модификације све више крећу ка сектору високотехнолошких, али врло скупих, доступних ограниченом броју богатих купаца.