Француска припрема за Сирију либијски сценарио

Ситауација око Сирије све очигледније се развија по либијском сценарију. Француски председник Франсоа Оланд изјавио је да сматра да је неопходно пооштрити санкције против сиријских власти, све до примене војне силе у оквиру Повеље УН.

Министар иностраних послова Француске Лоран Фабиус отишао је још даље и позвао је да се изнад Сирије формира зона забрањена за летове по либијском обрасцу. Назвао је режим председника Сирије Башара Асада кликом убица и после државног секретара САД Хилари Клинтон оптужио је Русију за испоруке оружја властима у Дамаску. Тему наставља наш коментатор Петар Искендеров.

Нагло пооштравање реторике Париза у погледу Сирије и Русије треба сматрати индикативном појавом, која сведочи о развоју крајње опасних тенденција. Треба подсетити да је управо Француска била главни катализатор, организатор и извођач операције НАТО-а против Либије – мада је у идејној разради плана активу улогу одиграла Америка. У Либији је слична тактика донела успех – омогућивши Бараку Обами да уштеди средства и пруживши тадашњем председнику Француске Николи Саркозију прилику да се опроба у улози „ослободиоца Либије од тираније Гадафија“.

И ево сада нови домаћин Јелисејске палате, који је тако недавно критиковао свог претходника због авантуризма у унутрашњим и спољним пословима, изгледа да је нашао за себе свој мали победоносни рат. Акценти које је поставио Париз идентични су почетку напада на Либију – иста та констатација неуспеха политичког процеса, изјава о нелигитимности власти и сасвим недоказане оптужбе на рачун Москве. Очигледно да све то има за циљ да се за САД и њихове савезнике створи пропагандна основа за сопствено оружано мешање у сиријски конфликт. На то да се Сирија налази на прагу стране војне интервенције транспарентно алудира и британски министар иностраних послова Вилијам Хејг.

Експерт Руског института за стратешка истраживања Аџар Куртов у разговору за Глас Русије истакао је:

Све оптужбе на рачун Асада сведоче о томе да је Сирији издвојена улога нове жртве експеримента који су САД замислиле на Блиском Истоку. Што се тиче Русије и Кине, статус сталног члана СБ УН пружа им могућност да бар омету легитимизацију напора од стране САД, усмерених на дестабилизацију и свргавање режима Башара Асада војним путем. То што се десило са Либијом не треба да се понови у Сирији.

Сличан развој догађаја наговештава прерастање унутарсиријске кризе у прави регионални конфликт, са правцем повољним за САД и њихове савезнике. Преформатирање читавог простора Северне Африке и Блиског Истока ће управо омогућити САД и њиховим савезницима да ликвидирају неповољне режиме, да преузму под контролу стратешки важан регион и да добију полуге утицаја на светску политику, између осталог у нафтној и гасној сфери.