Канал у Никарагви – идеалан инвестициони пројекат

Нови трансокеански транзитни пут ће проћи преко територије Никарагве. Канал у Централној Америци има све шансе да постане дублер и супарник Панамског канала. Пројекат ће омогућити озбиљно растерећење трафика између Атлантика и Пацифика. По свему судећи вишемилијардски уговор за изградњу овог хидросистема добиће међународни конзорцијум.

Пројекат за изградњу Никарагванског канала датира још из XVI века. Пресецање земљоуза преко језера Никарагва и реке Сан Хуан путем изградње канала понуђено је још крајем XVIII века. Године 1830. предузет је први покушај топографског истраживања простора који је предвиђен за изградњу канала, затим, 1837. године поново је вршено снимања терена, а 1889. године, након склапања споразума између Никарагве и Костарике, Компанија Никарагванског канала почела је са извођењем радова. Међутим инвеститори нису желели да улажу средства у изградњу овог система. Успешну алтернативу је пружио Панамски канал.

Сада су се времена променила. Може се рећи да је већ одавно сазрела потреба изградње „другог Панамског канала“. Могу се издвојити истовремено неколико разлога. Пре свега – економски. Панамски канал, који је званично отворен још 1920. године, данас очигледно више није у стању да задовољи потребе. Његова пропусна моћ нагло заостаје од пораста количине бродова којима је потребна пречица између два океана. Тако да је са економског аспекта постојање Никарагванског канала веома основано. Осим тога изградња канала неће бити претерано скупа када се узму у обзир природне околности. Простор је повољан за изградњу: на територији потенцијалног градилишта нема високих узвишења и постоји могућност да се искористи језеро Никарагва.

Велики значај има и тај фактор да ће реализација овог грандиозног пројекта најзад омогућити међународној заједници, која је у задње време преоптерећена изналажењем излаза из сукоба различите врсте, да се на њеном дневном реду нађе прави креативни пројекат, који ће имати позитиван утицај на развој светске привреде. Јасно је да Никарагва самостално није у стању да повуче изградњу канала ни са финансијског, ни са техничког гледишта. Зато ће средства обезбедити међународни инвеститори, уколико реализација пројекта заживи у пракси.

Нема сумње да је и Русији потребно учешће у раду међународног конзорцијума за изградњу Никарагванског канала. То ће допринети јачању руско-никарагвански односа и учвршћивању руског економског присуства у Латинској Америци. Тим пре што су Москва и Манагва повезани пријатељским односима. Осим тога, нови трансокеански пут биће у потпуном смислу значења тих појмова – међународни и неутрални, док је Панамски канал готово до 1999. године био под директном контролом САД.

Учешће у великим пројектима за развој инфраструктуре у Латинској Америци, ширење трговинских односа са латиноамеричким државама, као и развој са тим земљама војне сарадње потпуно одговара руским националним интересима. Већина ових држава гаје позитиван однос према Русији. Они је прихватају као државу са функцијама мировне регулативе, и од које знатно зависи стратешки биланс снага и очување мира у свету. Зато односи Русије и Латинске Америке имају велику будућност.