Шекспировски избор за Грке

У недељу се у Грчкој одржавају ванредни парламентарни избори, од којих директно зависи не само карактер власти у овој земљи, него и финансијска стабилност целе Европе. Већ је јасно да је за Европску унију најмање драматичан сценарио према којем побеђују умерене снаге, које се залажу за наставак реализације претходних програма међународне финансијске помоћи Атини. Међутим и у овом случају Европа ће морати да „одреши кесу“ ради спаса грчке привреде.

Димензије и, што је још битније, карактер панике којом су обухваћена европска тржишта, вероватно је прецизније него ико други окарактерисао утицајни итилајански лист Corriere Della Sera. Лист је назвао ситуацију која је настала у Европи као „велико повлачење капитала“, и нагласио да су водеће земље зоне евра – Немачка и Француска – током протекле три године повукли само из Италије и Шпаније, да не спомињемо и Грчку, 600 милијарди долара. Притом у односу на евро ова појава добија форму повлачења капитала иностраних инвеститора из свих делова еврозоне, а не само са такозване „периферије“, коју чине Италија, Шпанија, Ирска, Португал и Грчка.

У недељу грчки бирачи могу да дају свој допринос паници којом је обухваћена Европа, или обрнуто, да покушају да „играју на страни евра“. Главна загонетка гласања је у потенцијалној победи радикалних снага на челу са коалицијом Сириза, која је на претходним изборима, 6. маја, однела готово 17% гласова. Њен харизматични лидер Алексис Тсипрас изјављује о намери да ревидира политику оштре буџетске штедње према рецептури Европске уније и ММФ, коју је прихватила претходна влада. Ова стратегија је омогућила Грчкој да добије прву траншу финансијске помоћи, међутим истовремено је проузроковала пад животног стандарда, раст социјалних супротности и унутрашњу политичку кризу која траје од краја 2011. године. „Новац ћемо наћи, не брините, нека то чак и не интересује странце“ – такве пароле, које очигледно личе на блеф, декламују задњих дана активисти коалиције Сириза. Последња социолошка истраживања дају њој, и традиционалном грчком политичком „тешкашу“ – десничарској партији „Нова демократија“ приближно исти број гласова. Према једној прогнози социолошке службе Public Issue, радикали из Сиризе у стању су да добију 32% гласова, што ће им дати 121 мандат и парламенту на 300 посланика. Друге агенције дају аналогни резултат избора у корист „Нове демократије“.

Лидери Европске уније не скривају своју заинтересованост у победи „Нове демократије“ или њихових традиционалних умерених опонената – Свегрчког социјалистичког покрета ПАСОК. Управо лидери ових снага су још у новембру 2011. године дали писмена уверавања Европској унији и ММФ, да ће политика оштре штедње бити настављена након избора. Лидер „Нове демократије“ Антонис Самарас уверавао је Брисел да може да формира коалициону владу која би задовољила ЕУ. „Ми остајемо у еврозони. Ми се не играмо са Европом“ – цитира га агенција AFP. Учесници мајског самита ЕУ са своје стране су потврдили захтев према Грцима да се стриктно придржавају ставова меморандума, који је раније био усаглашен, уколико желе да добију нова средства за решавање својих дужничких проблема. А министар финансија Француске Пјер Московиси ових дана је потврдио, да Грчка задржава чланство у европској зони „условно“ и да њен статус зависи од тога како ће будућа влада поштовати обавезе, које су раније дате Европској унији и ММФ. А таква решеност може да изостане од стране будуће грчке владе, - изнео је претпоставке у разговору са „Гласом Русије“ експерат Института Европе РАН Владислав Белов. Он је подсетио, да и „Нова демократија“, и ПАСОК нису могли да сачувају своје позиције у парламенту на основу резултата претходних избора, 6. маја, знатним делом управо из разлога што Грци не желе да следе захтевима ЕУ и ММФ.

И „Нова демократија“, и ПАСОК изгубили су далеко више гласова, него што се прогнозирало уочи избора. А радикалне партије, обрнуто, освојили су више гласова него што су им давале прогнозе. Сада ће се спремност Грчке да изврши раније преузете обавезе знатно смањити. Може се очекивати да Европу, са новом грчком владом и парламентом очекују још већи проблеми.

„Бити или не бити (у еврозони) питање је сад?“ – тако је, према агенцији AFP, парафразирао за Грке вечито шекспировско питање бивши премјер земље Лукас Пападемос. Данас одговор не би могли да дају ни политичари, чак ни финансијски експерти „који све знају“. Можда ће у томе успети грчки бирачи, који мора да разумеју да негативан резултат политичких потреса у Грчкој може да превага било коју привремену корист. У игри није само чланство Атине у еврозони, него и финансијски положај њених партнера у европској „периферији“ – па и Европске уније у целини.