Руска ударна беспилотна летелица: наређено да се направи брже

Руске војне фабрике почеле су разраду сопственог беспилотног авијационог система. Радови имају тајни карактер, мада експерти сматрају да се може радити о ударним беспилотним летелицама, сличним америчким уређајима Предатор.

Данас је сфера примене беспилотних летелица значајно увећана. Посебно је заинимљиво војно коришћење беспилотних летелица у ударне сврхе, тачније за наношење јуришних напада на живу силу и технику противника. Америчке летелице породице Предатор активно су примењиване од стране САД и њихових савезника у Ираку, као и у антитерористичким операцијама у Пакистану и Јемену. Почев од 2004. године америчке беспилотне летелице нанеле су по територији Пакистана преко 260 јуришних напада. Пројекти производње беспилотних летелица са ударним функцијама реализују се у земљама као што су Израел, Кина, Индија, ЈАР. Русија, сасвим природно, не може да стоји на периферији војно-техничког прогреса. Експерти изражавају своје мишљење поводом тога ко може да се бави разрадама и какве карактеристике ће оне поседовати. Реч је вероватно о две компаније, истиче експерт у области беспилотних летелица Денис Федутинов.

У Русији разрадом бесполотних летелица класе америчког Предатора баве се две компаније: петербуршки Транзас и казански КБ Сокол. Оне су добиле тендер који је расписало руско Министарство одбране прошле године. И тренутно се праве две летелице, прва је блиска по размерама америчком Предатору. Прва има масу око тоне, друга је блиска америчком Предатору. То је отприлике четири и по, пет тона.

Наравно, карактеристике руских беспилотних летелица које би хтело да добије Министарство одбране не објављују се. Али експерти сматрају да ће инжењери тежити да се приближе светским стандардима, тачније да ће оне бити сличне другим беспилотним системима, истиче главни уредник листа Национална одбрана Игор Коротченко.

Најважнија је могућност да се реализује вишесатни режим лета, да се бирају циљеви, као и да се осигурава дистанционо управљање и навођење од стране оператера који се налазе на неколико хиљада километара од летелице. Значи, потребан је сателитски канал везе и емитовања. Што се тиче наоружања, ово питање за сада није решено, ошто се пројекат налази у почетном стадијуму. Сматрам да ће у руским условима ударне беспилотне летелице наћи примену пре свега у региону Северног Кавказа за мониторинг ситуације и уништавање бандитских група.

Последњих година управо овај правац авијације активно се развијао и сада Русији предстоји да га развија убзрзаним темпом. Цена беспилотних летелица је мања од цене авиона, уређаји дате класе могу да се налазе у ваздуху неколико десетина сати, што је немогуће у случају пилотираних летелица. Али најважнија њихова предност је у томе што њихово коришћење дозвољава да се сачува живот пилота. Пошто оператери који њима управљају стоје на земљи.