Мико Шкорић: Операција “Коридор 92” најбољи пример војничког ратовања

Изјавио је то у интервјуу “Гласу Српске” предсједник Одбора ратних војних инвалида Борачке организације Републике Српске и командант бивше Крњинске лаке пјешадијске бригаде Војске РС Мико Шкорић.
* ГЛAС: Како гледате на пробој коридора 20 година послије?
ШКОРИЋ: Свих ових 20 година имали смо мистичност о ангажовању неких снага на простору Посавине, а и БиХ. Иако није имала ниједног војника у БиХ, Србија је стално оптуживана да је агресор. На другој страни, Хрватска војска, која је у пуном капацитету била на простору Посавине, нигде није спомињана као агресор. То је била вешта манипулација. Обележавајући годишњицу операције “Коридор живота” ми демистификујемо фактор учешћа оружаних снага Хрватске на простору БиХ односно Републике Српске. И у овој, 20, јубиларној години после пробоја коридора ми морамо скретати пажњу на то шта се заиста догађало на том простору и како смо се нашли у окружењу. Хрватска војска имала је стратешке интересе кад је прешла на територију РС и БиХ и блокирала живот корпусу од 800.000 становника РС.
* ГЛAС: Како оцјењујете ту операцију са војног аспекта?
ШКОРИЋ: Она је пример војничког ратовања, јер током ње није учињен ниједан злочин. То је једна од најефектнијих и најчистијих операција. Мора се имати у виду и да је Први крајишки корпус са око 125.000 војника био најмногољуднији корпус Војске РС и да је имао најквалитетнији професионални састав. Операцију “Коридор” пажљиво су планирали врхунски професионалци који су завршили највише војне школе признате код нас и у свету. То је била бриљантна војничка победа којој се не може приговорити баш ништа. Концентрација снага Првог крајишког корпуса била је постављена тако да војска Хрватске и њени трабанти нису имали шансе да се супротставе и спријече пробој коридора.
* ГЛAС: Ви сте у то вријеме били командант Крњинске лаке пјешадијске бригаде ВРС. Шта вам је остало најупечатљивије из тих дана?
ШКОРИЋ: Командант, генерал Славко Лисица ме из Друге оклопне бригаде распоредио на то место. Та бригада је од добојске општине до ријеке Саве, и уласком у Брод, дала велики допринос тим борбама. Пале су многе жртве, а нама је у односу на остали простор било теже, јер је на два места регуларна војска Хрватске убацивала свеже снаге. Због тога смо имали најжешћи отпор у тој операцији и то су разлози што смо тек 6. октобра ушли у Брод.
* ГЛAС: И поред покушаја монтирања оптужби за злочине, нико од учесника операције “Коридор” није завршио у Хашком трибуналу?
ШКОРИЋ: Ситуација око коридора почела је злочинима Хрватске војске у Сијековцу код Брода. Стална конструкција о злочинима српске војске очигледно није успјела да прође. Нико није процесуиран за злочине у том делу рата, јер их није ни било, то је била чиста војничка операција, у којој се супротставила војска војсци. Са друге стране зна се какве су злочине на том простору чиниле Aрмија РБиХ и Хрватска војска.
* ГЛAС: Како видите функционисање данашњих Оружаних снага БиХ, у које се утопила и Војска РС?
ШКОРИЋ: Најсрећније решење било би да се постепено иде у демилитаризацију. Оружане снаге БиХ са 10.000 припадника, међу којима је много више чиновника него ефективне војске, немају смисао и представљају и велико оптерећење за буџете оба ентитета. Требало би анимирати међународне факторе да малу земљу каква је БиХ поштеде обавеза у мисијама NATO-а, јер оне пре свега захтијевају много новца. Треба имати снаге да све оно што нам се издешавало превазиђемо на другачији начин, а не да правимо вештачке оружане снаге.