Каравађово Васкрсење

Слика једног од најпознатијих мајстора барокне епохе, Микеланђела Меризија да Каравађа „Лазарево васкрсење“ је рестаурирана први пут за 60 година.

По мишљењу историчара уметности Каравађо ја на слици радио 1608-09. године. У то време је живео на Сицилији, кријући се од пресуде на смртну казну, коју су римске власти донеле због убиства извесног Ранућа Томасонија – раскалашног бекрије, подводача и коцкара, с којим је уметник неко време био у пријатељским односима. По сведочанству савременика, свађа је избила због 10 суда – новчића које је покојник добио на коцки од сликара.

„Лазарево васкрсење“ Каравађо је насликао по наруџбини ђеновског трговца по имену Ђовани Батиста де Лазари, који му је платио 1000 скуда – два пута више него што је уметник икада добио за неки рад. Без обзира на тако обилат хонорар, по мишљењу стручњака Ане Марије Марконе, уметник је радио у великој журби: о томе сведочи тамна, недовољно обрађена позадина слике, као и специфичност наношења светлих потеза кичицом.

Чиме је била изазвана журба приликом рада на слици? По сведочанству скулптора Франческа Сузина, Каравађо је „Лазарево васкрсење“ насликао, али је слика била подвргнута оштрој критици. У наступу гнева уметник ју је уништио и у рекордном року је насликао другу варијанту, која је дошла до наших дана.

Постоји легенда да је ради веће веродостојности Каравађо Лазара сликао на основу ексхумираног тела. По мишљењу познатог истраживача уметниковог стваралаштва, аутора монографије „Каравађо“, Џона Геша, „ова прича се не чини веродостојном, али не превазилази границе могућег.“

У процесу рестаурације која је трајала преко пола године, истраживачи су успели да утврде састав боја, које је уметник користио и да у потпуности обнове слој боје, који је био веома оштећен. Због тога што је Каравађо сликао сицилијанским бојама, чија својства није добро познавао, прва рестаурација слике је била потребна 1670. године. Андреа Супа, који је радио на томе, начинио је грешку, због чега је слој слике самог аутора био јако оштећен, али су савремени стручњаци успели да обнове слику у њеном првобитном виду.

„Лазарево Васкрсење“ је једна од Каравађових последњих слика. Уметник је умро за мање од годину дана од њеног настанка. До недавно се сматрало да је узрок његове смрти представљала болест, али је у априлу 2012. године напуљски историчар Винћенцо Пачели објавио хипотезу по којој су Каравађа убили витезови Малтешког ордена. По Пачелијевој верзији атентат је организован по налогу римске курије, којој је „било угодно да одстрани човека, који је доводио у сумњу догматске принципе цркве и који се према светињи опходио без икаквог поштовања“.