Румунија: крах казино-капитализма

То да ће се ствар завршити импичметном парламента председнику Трајану Бесескуу, московски експерти који су пратили развој ситуације у Румунији нису сумњали. Неслагања су се тицала само узрока политичке кризе. Познати политиколог, члан Друштвене коморе РФ Сергеј марков је убеђен да у Румунији и Европи прети крах модел такозваног казино-капитализма:

"Оштра, политички напета ситауција у Румунији, како ми се чини, везана је за избор путева решавања постојећих социјално-економских проблема у земљи. Ступивши у ЕУ, Румунија је добила огромне кредите. И успела је да озбиљно подигне на рачун њих стандард становништва. Али долази моменат плаћања. А на прагу је нови талас кризе. Они који живе боље него што раде, а ја убрајам у њих не само Румунију, Мађарску, Пољску, Грчку, већ и локототиве ЕУ – Немачку, Француску, мораће да смање ниво порошње. При томе у Румунији скоро двоструко. Англо-амерички модел казино капитализма који су наметнули десничари, заснован је на експлуатацији људи и ресурса и води ка стагнацији, увлачи систем у кризу и депресију. Симпатиеј људи се више добијају леве странке и странке левог центра. Тачније они који се залажу за социјалну одговорност, подршку и праведност, против политике застезања каишева сиромашних слојева становништва. А Трајан Бесеску је ознат као поборник мера строге штедње, што је више пута доводило до масовних нереда међу становницима земље."

Одлука румунског парламента да обустави овлашћења председника изазвала је оштро неодобравање САД. Канцелар Немачке Ангела Меркел ју је назвала неприхватљивом и у противности са фундаменталним принципима права. Изразила је забринутост Европска комисија. Које закључке ЕУ може да изведе из румунских догађаја?

По мишљењу Сергеја Маркова, главни закључак је да се не треба проширивати на рачун отворено слабих земаља, пошто то прети великим проблемима. Како политичким тако и економским. Он сматра да су промене у политици ЕУ неизбежне:

"Убеђен сам: смањиће се жеља ЕУ да прима у ЕУ мало развијене са свих тачака гледишта земље. На пример, Украјину, која је изразила своје европске тежње. И друго. Треба бити опрезан са политичарима који поштују нацистичке злочинце. То се односи на  лидере Летоније, Естоније. Што се тиче господина Бесескуа, његово одобрење деловања ратног злочинца, маршала Антонескуа није ништа друго до фактичко оправдање нацистичке агресије против СССР. Политичари који имају померене историјске појмове непредвидиви су, са њима је ризично имати посла. Реч је о међународним односима. Своје унутрашње ствари нека Румуни решавају сами..."

Марков напомиње да се за време председника Бесескуа дешавало грубо мешање у ствари Молдавије. Он назива аншлусом политику коју је званични Букурешт водио у погледу суседне државе. По његовом мишљењу, у априлу 2009. године управо румунске специјалне службе су инспирисале покушај државног преврата у Кишињову, када је била спаљена зграда парламента и администрације председника. Покушаји да се уништи молдавска државност не додаје симпатије руских грађана према Трајану Бесескуу. Али при томе то како се дешава његова смена сведочи о нетрпељивости у средини румунских политичара, одуству културе и жеље да се нађе јавни консензус, закључује московски експерт.