Нова демонстрација двоструких стандарда САД

Русија и Кина су у Савету безбедности УН блокирале усвајање западног нацрта резолуције који претпоставља санкције против Сирије. Москва и Пекинг су искористили право вета и још увек се залажу за наставак политичког дијалога у решавању сиријске кризе. Међутим, 20. јула истиче мандат посматрачке мисије ОУН у Сирији. После интриге у Савету безбедности у вези с његовим продужетком, 300 ненаоружаних војника ће судећи по свему, ипак остати у овој земљи.

Интрига у Савету безбедности УН у вези с посматрачком мисијом настала је након што су Русија и Кина ставиле вето на нацрт резолуције Велике Британије о Сирији. У њему су се у истом пакету нашли и предлог да се настави мисија ОУН, и иницијатива да се уведу оштре санкције против режима Дамаска и могућност примене војне силе у случају да Дамаск не испуни захтеве о извођењу војске и тешког наоружања из градова. Русија је више пута упозоравала да не прихвата једностран приступ у регулисању ситуације у Сирији, Москва се залаже само за политичко решење. На позицију Запада се у Москви гледа само као на дипломатски параван за даљу ескалацију напетости у Сирији.

Вето Русије и Кине на ову једнострану резолуцију у прво време је питање о техничком наставку мандата мисије довео у „бестежинско стање“. Истина, одмах после гласања, амбасадори Русије и Кине при ОУН Виталије Чуркин и Ли Баодун су изјавили да ће гласати за то. Испоставило се да је реакција САД не то очигледно неадекватна. У Вашингтону је дата изјава да ће бити подржан наставак мандата мисије само у случају да се донесе оштра антисиријска резолуција. Односно, резолуција, усмерена на свргавање режима Башара Асада. У овим условима мисија ОУН је практично била монета за размену у плановима САД у Сирији.

Касније је дошло до извесних промена у позицији САД. Уследила је изјава о спремности да се разматра питање наставка мисије посматрача.

Привукла је пажњу и реакција САД на терористичке нападе у Дамаску у којима су погинула тројица генерала, укључујући и министре одбране и унутрашњих послова Сирије. У њој не само да није било никакве осуде ових инцидената, већ је Барак Обама, напротив, за оно што се десило практично оптужио Башара Асада лично рекавши да су убиства његових министара резултат његове политике.

Истовремено, одмах након постављања експлозије у аутобус с израелским туристима у Бугарској Барак Обама је осудио овај терористички акт пошто се дотакао директно међународног имиџа Израела. Одмах је уследила и његова изјава о чврстој решености да подржи свог блискоисточног савезника. Функционише амерички стереотип „двоструких стандарда“ – да се подржавају „своји“ у борби против терора и да се затварају очи на терор уколико је он усмерен против „туђих“. На ово је скренуо пажњу аналитичар Института за стратешке процене и анализу Сергеј Демиденко:

"САД су још једном потврдиле своју позицију у вези с кључним спољнополитичким питањима – да подржавају свог савезника по свим питањима и да заправо затварају очи на неке испаде и негативне моменте које доживљавају њихови опоненти. Овог пута су просто још једном доказале да неће поново разматрати политичку линију које се придржавају у току читаве своје историје. Циљеви и приоритети америчке спољне политике на Блиском истоку се не мењају и неће се променити. То ће безусловно звучати врло тривијално, али је тако. И реакција САД на најновије догађаје у Бургасу и у Дамаску је то заправо потврдила."

Међутим, из саме Сирије стижу врло противречне вести о борбеним дејствима. Наоружана опозиција тврди да је успоставила контролу на свим граничним прелазима на граници с Ираком и на два гранична прелаза на граници с Турском. Власти ово негирају. Истовремено су по Дамаску почеле да се шире гласине о томе да се припрема репресија власти у одговор на убиство тројице сабораца Башара Асада у среду. Власти са своје стране упозоравају становништво да су на низу места терористи већ почели да облаче униформе владине војске и да намеравају да врше обрачуне како би касније, као што се то већ више пута десило, одговорност за злочине пребацили на војнике.

Константин Гарибов,