23.07.2012. год.
ЉУБЉАНА, 23. ЈУЛА /СРНА/ - Министар спољних послова Словеније Карл Ерјавец изјавио је данас да је рјешење питања Љубљанске банке предуслов за ратиФикацију хрватског приступног споразума у словеначком парламенту, док хрватска министарка иностраних и европских послова Весна Пусић сматра да та два питања треба раздвојити.
Ерјавец је навео да се може догодити да, не буде ли ријешено питање Љубљанске банке, словеначки парламент не жели да ратиФикује приступни споразум, за шта је потребна двотрећинска већина.
"Желимо да Хрватска што прије уђе у ЕУ и да ратиФикујемо приступни споразум, а предуслов за то је да ријешимо питање Љубљанске банке у складу са обавезама које је Хрватска преузела при затварању преговора у поглављу 4 - Слобода кретања капитала", рекао је Ерјавец прије почетка састанка министара иностраних послова земаља чланица ЕУ у Бриселу.
Он тврди да је Хрватска у поглављу Слобода кретања капитала преузела обавезу да се питање хрватских штедиша Љубљанске банке рјешава у оквиру сукцесије бивше Југославије.
"Тај проблем је настао због распада Југославије. Без тога, он не би ни постојао и стога је то типично питање за сукцесију", објаснио је Ерјавец.
Он је напоменуо да, ако то питање буде ријешено, већ сутрадан у словеначком парламенту може да почне поступак ратиФикације. Ерјавец је изразио увјерење да ће то питање бити ријешено у међусобном дијалогу.
Весна Пусић каже да је Хрватска покренула иницијативу "коју је словеначка страна прихватила, да се одвоји питање Љубљанске банке од европског партнерства Хрватске".
"Именовали смо стручњаке и са хрватске и са словеначке стране који би владама требало да предложе неко рационално рјешење за питање Љубљанске банке,а дубоко сам увјерена да је и хрватски и словеначки интерес дугорочно европско партнерство што се тиче европских пројеката и да управо због тога та питања треба раздвојити и да на томе треба радити", рекла је Пусићева.
Министар спољних послова Словеније Карл Ерјавец најавио је раније да постоји реална могућност да Словенија блокира улазак Хрватске у ЕУ ако Загреб не одустане од потраживања новца за девизне штедише Љубљанске банке.
Загреб потражује око 545 милиона тадашњих њемачких марака које су девизне штедише пренијеле на домаће банке, а сада двије хрватске банке судским процесима покушавају доћи до тог новца.
