Ева Перон, 60 година после смрти

Овог четвртка, 26. јула, навршава се 60 година од смрти Еве Дуарте де Перон, једне од најутицајнијих жена у историји Аргентине. Тог дана у земљи ће бити одржана мноштво меморијалних манифестација. За посетиоце ће бити отворена врата Законодавног сабора Буенос-Ајреса, где ће моћи да се види радни кабинет оснивача чувеног добротворног Фонда Ева Перон. 1946-52. године организација је пружала хитну помоћ сиромашним слојевима становништва у националним размерама.

Поред осталог, у главном граду ће бити представљене три биографске књиге. Посебан акценат у њима ће бити стављен на описивање активне политичке делатности њихове јунакиње.

Значајан догађај приређен поводом меморијалног датума, постало је обећање Централне Банке Аргентине да изда око 20 банкнота од по 100 пезоса са ликом бивше прве даме. Сада је на тим новчаницама, између осталог најпрометнијим (њихова вредност износи отприлике 22 долара), представљен бивши председник Хулио Архентино Рока, који је својевремено био на челу борбе против геноцида сељака на југу Аргентине.

Са својим супругом Хуаном Домингом Пероном, који је три пута стајао на челу Аргентине, она се упознала много пре него што је он постао председник 1946. године. Евита, управо тако су је звали у Аргентини, имала је велики политички и духовни утицај на нацију, управо зато десетине добротворних, друштвених и политичких организација желело је да је види на дужности потпредседника земље. Ипак ова очекивања нису се остварила: 1952. године, када јој је било 33, она је умрла од рака.

У обичном народу Ева де Перон је била необично популарна, често су је називали заштитницом сиромашних. Сасвим супротну реакцију изазивала је међу владајућом класом, често су је оштро критиковали у штампи, против ње су се изјашњавали леви интелектуалци и преставници стране прогреса. Довољно је сетити се како су се на улицама Аргентине појављивали натписи Живео рак! када се сазнало за њену болест.

Незаконита ћерка власника животињске фарме из провинције Буенос-Ајереса, са 16 година је отпутовала возом у Буенос-Ајерес, где је почела да ради у мањој глумачкој трупи. Временом је почела да учествује у делатности синдикалне организације радника радија. Са својим будућим супругом упознала се када је Перон имао већ 50 годна. Био је два пута старији од ње. Налазећи се поред њега, она је извршила значајан утицај на развој низа добротворних и социјалних програма. Управо у њено време почело је да се говори о политичким правима жена, била је на челу женског крила перонистичке странке.

Када је Евита умрла од рака, њено тело је било балзамовано и јавно изложено. Гомиле људи су долазиле да испрате Евиту на последњи пут у току неколико дана. Ипак многе до данас мучи питање: зашто је тако много људи мрзело ову жену за живота? Пре неколико година одговор на то питање дао је познати уругвајски писац Едуардо Галеано: Мрзели су је богати људи: због њеног сиромашног порекла, због тога што је била жена, што је била чувена. Била је рођена као слуга, али се усудила да заборави своје место.