Почетна страница > Новости

Банкрот може да спасе Грчку, али да уништи Еврозону

Банкрот може да спасе Грчку, али да уништи Еврозону
08.08.2012. год.

Предвиђања предстојећег слома еврозоне директно су повезана са могућим дефолтом Грчке. Ако се догоди банкрот – догодиће се и слом. Али свет је преживео суверене банкроте не једном и не два пута. Економисти сматрају да је банкрот битан фактор тржишне економије, болно, али ефикасно средство за решавање дисбаланса. Зашто хипотетички банкрот Грчке толико плаши европске функционере.

Већина европских земаља је у новије време бар једном проглашавала банкрот. Рекордерима се могу сматрати Шпанија и Француска – прва је преживела 14 банкротстава, друга 8. Повремено су континент запљускивале «епидемије банкрота», на пример у време Наполеонових ратова и у средином 19. века. Најјача епидемија банкротстава надвила се над Европом после Првог светског рата и трајала је до педесетих година. Добар део привреда Старог Света дуговао је тада Америци, али због кризе и рата нису имали чиме да плате.

СССР је такође својевремено одбио да намири дугове: 1918. године Совјетска Русија није признала дуг Руске империје и Привремене владе. Али то је пре политички случај. А из угла тржишне економије, повремена банкротства су правило: за Грчку то би могло бити горка, али корисна пилула, сигуран је директор фонда Центар за развој тржишта капитала Јуриј Данилов:

- То је нормална ситуација за тржишну економију, она се догађа стално. Банкротство, као и било која криза, има позитиван утицај на капиталистичке економије, одстрањујући некакву структурну диспропорцију. Ми само имамо случај са читавим низом структурних неравнотежа, које ће на болан начин бити елеминисане банкротством Грчке.

Иначе, за саму Грчку банкрот није новина. По проценама америчких економиста, током скоро половине свог независног постојања – од 1830. године – земља се налазила у стању банкрота. И данас одбијање да се плате дугови било би за Хелене најбоље решење. Многи стручњаци су убеђени, да делимични отписи дугова, одлагања плаћања, заједно са новим кредитима само конзервирају дужничку кризу. Али, како наглашава директор Института за глобализацију и социјална кретања Борис Кагарлицкиј, оно што је добро за Грчку, лоше је за њене кредиторе:

- Банкрот значи, да штету неће претрпети земља, него њени кредитори. Проблем је у томе што треба спречити Грчку да предузме акције које ће јој омогућити да побегне од поверилаца. Не дозволити банкрот, као једини начин спасавања у одређеном случају.

Немачка, као главни грчки поверилац, жели да задржи земљу у еврозони и сачува је од банкрота, минимизирајући пратеће трошкове. Али могућност грчког банкрота плаши не само Немце. Тензију осећају и они, којима Грци ништа не дугују. Зашто? Одговор је једноставан. Банкрот Грчке ће бити први случај у историји, да земља која је банкротирала не користи своју монету, него заједничку валуту целог региона, објашњава Јуриј Данилов:

- У томе су све одлике, све мане ситуације. Због тога је за потенцијални банкрот прикована пажња инвеститора. То ће бити губитак за све чланове валутног савеза, за целу регионалну економију. Системски то је тежи банкрот, него све што смо видели. То није једноставно дужничка криза, то је монетарно дужничка криза с свим својим последицама.

Једна од неизбежних последица банкротства Атине биће излазак земље из зоне евра. У циљу превладавања кризе Грчка ће морати повремено да девалвира валуту. Са евром тај трик неће проћи – значи треба увести властиту новчану јединицу. И збогом еврозоно! Евроскептици се боје, да би пример Грчке могао бити само први поток који ће довести до пробоја бране. А дужника у еврозони има сасвим довољно.



  • Извор
  • Голос России, фото: © Flickr.com/Luigi Rosa/cc-by-sa 3.0/ vostok.rs


Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

Москва мора да изоштри нуклеарно одвраћање, ревидира доктрину и порази Кијев како би спречила шири рат са Западом и силама НАТО-а...


Израелски шпијуни по наруџбини мешали су се у изборе на Кипру и у Словенији...

Чини се да се моћ Украјине мења иза кулиса...


Оно што су САД и Израел видели као брзу кампању, Иран види као борбу за опстанак. Трошкови расту, а крај се не назире....

Анализирајући разлоге растуће глобалне тензије последњих година, не може да се не обрати пажња на доследан низ одлука политичких елита западних држава које су довеле до деградације режима контроле...


После дана „шатл дипломатије“ са Кијевом, Вашингтон иде директно у Москву – заобилазећи ЕУ и проверавајући колико Зелeнски може да се одупре америчком притиску док се линија фронта урушава....


Остале новости из рубрике »
BTGport.net - у1
Пружите запосленима врхунску исхрану уз Ордера - Топли оброк

СЛИКА СЕДМИЦЕ

WEB SHOP
WebMaster

ДјЕВОЈКА ДАНА