Иван Гончаров
Иван Гончаров је руски писац, дописни члан Императорске Академије наука, оедлења Руског језика и књижевности. Када је лети 1834. године завршио универзитет, Гончаров је осетио да је према сопственом признању слободни грађанин, пред којим су отворени сви путеви у животу.
Постепено је почело озбиљно стваралаштво тог писца. 1840-а година је почетак стваралаштва Гончарова. У пролеће 1847. године је објављен роман Обична прича. У том делу конфликт између реализма и романизма је представљен као битна колизија руског живота.
У октобру 1852. године Иван Гончаров је био именован за секретара адмирала Путјатина, који је ишао у Јапан. Од првих дана путовања је Гончаров водио детаљни дневник чији материјали су постали основа будуће књиге Фрегата Палада. Експедиција је трајала скоро 2 и по године. Гончаров је посетио Енглеску, Јужну Африку, Индонезију, Јапан, Кину, Филипине и мноштво мањих острва и архипелага Атлантског, Индијског океана, као и Пацифика.
Искрцавши се на обалу Охотског мора, Гончаров је копном прошао кроз читаву Русију, те се вратио у Петербург 13. фебруара 1855. године. Те исте године је био објављен први есеј о пловидби. После тог путовања Гончаров је стекао положај цензора. Мада је његов рад био директно повезан са књижевношћу, код многих људи је нова дужност ставила Гончарова у двосмислени положај.
Ускоро му је и самом дојадило да буде цензор, те је он 1867. године поднео оставку. У то је време он већ објавио роман Обломов. Преко судбине главног јунака свог новог романа Гончаров је показао социјалну појаву. Међутим, многи су видели у лику Обломова и филозофски поглед на руски менталитет, као и могућност посебног моралног пута, који се супротставља сујети такозваног напретка, који све разара. Гончаров је извршио уметничко откриће. Он је створио дело огромне снаге уопштавања. Објављивани роман Обломов му је донео велики успех и славу као једног од истакнутих руских писаца. Такође је почео да ради на новом делу – роману Понор, који је постао последње велико дело Гончарова.
- Извор
- Голос России, фото: ru.wikipedia.org/ vostok.rs
- Повезане теме
- Русија
- књижевност
- историја
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Москва мора да изоштри нуклеарно одвраћање, ревидира доктрину и порази Кијев како би спречила шири рат са Западом и силама НАТО-а...
Израелски шпијуни по наруџбини мешали су се у изборе на Кипру и у Словенији...
Чини се да се моћ Украјине мења иза кулиса...
Оно што су САД и Израел видели као брзу кампању, Иран види као борбу за опстанак. Трошкови расту, а крај се не назире....
Анализирајући разлоге растуће глобалне тензије последњих година, не може да се не обрати пажња на доследан низ одлука политичких елита западних држава које су довеле до деградације режима контроле...
После дана „шатл дипломатије“ са Кијевом, Вашингтон иде директно у Москву – заобилазећи ЕУ и проверавајући колико Зелeнски може да се одупре америчком притиску док се линија фронта урушава....
Остале новости из рубрике »
















