Европски парламент-мали квар покренуо велика питања

Мали квар на крову зграде Европског парламента, покренуо је велика питања. Чини се, необична ситница је изазвала бурни след догађаја и покренула бројне критике на рачун саме институције.

Због поменутог квара на крову здања, прво заседање након летње паузе је премештено у Стразбур, где се налази друго здање Парламента. 10. септембра ће почети 4-дневна седница.

Многи становници ЕУ не разумеју уопште које су заправо функције овог органа. Њих, као пореске обвезнике, љуте по њиховом мишљењу превисоки расходи, који одлазе на исплате плата за 750 посланка, многобројне армије њихових помоћника и других службеника, као и на бројне друге трошкове- попут одлазака на службени пут, трошкове пресељења и слично.

А посланици прилично често путују. Довољно је рећи да, они имају званично 3 радна места. Једно од њих је Брисел, где се одржавају пленарна заседања парламента, потом Стразбур, где су редовна заседања, а по потреби посланици се окупљају и у Луксембургу, где се налази секретаријат. То значи, према подацима интернет портала „ЕурАктив“ да је цена рада Европарламента, на три места- скоро 250 милиона евра годишње.

Неке рачунице су показале да би, када би се седнице одржавале само на једном месту, уштеда могла да износи до 22 милиона евра. Није се случајно, међу новинарима, на рачун Европског парламента појавио израз „циркус на точковима“

Како јављају медији, почетком ове године, посланици су гласали за увећање посланичког апарата за 150 људи и за издвајање додатних 1500 евра за помоћнике. До тада је на исплату сваког помоћника месечно одлазило 17540 евра. Лични доходак посланика је цирка 6000 евра, када се одбију сви порези. Није случајно што, због свега горе наведеног, често избијају скандали.

Ипак, низ експерата, као на пример руководилац сектора политичких питања евроинтеграције Института светске економије и међународних односа Сергеј Уткин, сматрају да посланици не користе у пуној мери све оне могућности које су предвиђене Лисабонским уговором:

- Неке квалитативне промене се ступањем на снагу Лисабонског споразума, нажалост, нису се догодиле. Многи су полагали наде да ће управо Европски парламент обезбедити ЕУ недостајућу демократску легитимност. Али, сада је то институција, која се са једне стране налази на свом месту, али са друге, како га грађани доживљавају- страно тело, далеко од њихових потреба.

Што се тиче улоге парламента у смислу једног од замајаца развоја контаката између Русије и ЕУ, по мишљењу Уткина, Москва мора да сарађује са датом структуром, без обзира на позиције низа посланика. Тамо има небројено разумних парламентараца, сматра Уткин.