С Џоном Кејџом по печурке

Чињеница да је иницијатива да се актуална година проведе у знаку Џона Кејџа потицала управо из радијских кругова ни мало није случајна. Радиопријемник је био, може се рећи, омиљени музички инструмент композитора. Кејџ на пример има дело под називом Замишљени пејзаж бр. 4. У њему 12 извођача у одређени моменат једноставно укључују и искључују 12 радиопријемика, наштелованих на разне таласе. Тачно понављање тог дела, а оно се изводи већ више од пола века, у принципу не може бити, пошто је етар увек другачии! Сличних дела у московском Музичком циркусу од 5. до 20. септембра биће доста. При томе наступиће не само руски музичари, већ и њихове америчке колеге: они су припремили читав фестивал у фестивалу под називом Водич Џона Кејџа по местима где у Њујорку расту печурке. У две речи рећи нешо о Џону Кејџу невероватно је тешко, приметила је у интервјуу за Глас Русије историчар музике и композитор Ирина Северина уочи отварања фестивала.

- Џон Кејџ је родоначелник музичког концептуализма, зен-будиста и гатара према Књизи промена. Уз то и уменик, писац, песник, чак и миколог — страсни сакупљач и истраживач гљива. Код нас у Русији он је познат пре свега по својој композицији ”4'33”. То је тросатни музички комад где 4 минута и 33 секунде пијаниста не издаје ни један једини звук, зато их испуњавају звуци околног света — сирене аутомобила или добовање кише. Сећам се да је на концерту поводом 90-годишњице Кејџовог рођења професор московског конзерваторијума Алексеј Љубимов ”свирао” композицију на отвореном, испред посемика Чајковском који је окружила гомила. То је било веома у духу Кејџа.

У Русији су за Кејџа сазнали прилично касно, узроци су јасни. У совјетско време његова разноврсна делатност одређивала се у најбољем случају као пример тешке кризе буржоаске културе. Ипак композитор је проживео дуг живот, 80 година, и успео је да затекне времена када је за њега постало могуће да посети Русију, између осталог постојбину породице своје жене. Десет година Кејџ је био ожењен Ксенијом Кашевароваом, ћерком руског свештеника који је служио на Аљасци.

1988. године Џон Кејџ је учестовао у Лењинградском фестивалу савремене музике, долазио је и у Москву. И од тог тренутка број тајних Кејџових поклоника увећали су његови очигледни следбеници. Све идеје, боље рећи Кејџови проналасци, били су достојно оцењени. То је на пример ”препарирани клавир”. Тачније клавир где су међу струне уметнути шрафови, комадићи картона, гумене лоптице, стаклићи, скоро све што се нађе при руци — од чега се појављују специфични ефекти дубине тона. Пиониским открићима и другим Кејџовим заслугама обележени су сада сви познати авангардни музички правци и технике, између осталог ”конкретна музика” и случајност комбинација као принцип дела. Наравно, управо је Џон Кејџ, проналазач и краљ хепенинга (сада се то чешће назива перформанс). Једном речи, смеса ”свага у свему” било је и дело Кејџа које је дало назив московском фестивалу, јер у његовом Музичком циркусу спојили су се рок, пантомима и филм. Моја омиљена музика је она коју никада нисам чуо, говорио је Кејџ. А компонујем музику да бих чуо оно што још нисам...