Бородинска панорама – слика битке, а не парада

Један од најимпозантнијих споменика Отаџбинског рата 1812. године, музеј-панорама Бородинска битка, обележава стогодишњицу постојања. Он је био отворен у августу 1912. године, када је Русија прослављала стогодишњицу победе над Наполеоновом Француском.

Музеј посвећен Бородинској бици налази се данас на препознатљивом месту. Са једне стране је Поклона гора, на којој је Наполеон дуго и без резултата чекао кључеве, како је он сматрао, побеђене Москве. Са друге стране Тријумфална капија, подигнута у част победе руске армије над освајачем Европе. Централни експонат музеја је панорамска слика. Њен аутор је Франц Рубо, руски сликар сцена битака са француским коренима. Он је забележио кључни моменат рата 1812. године, Бородинску битку. 12 сати трајао је крвави окршај у којем је укупна бројност руских и француских трупа износила око 260 хиљада људи. На панорами Франца Рубоа представљена је кулминација битке – говори водич кроз Бородинску панораму Борис Проскурин.

- Већ се води борба прса у прса, нашег војника коњ је одено у непријатељско окружење, он је рањен у главу, али наставља да се бори. А даље леже наши погинули војници. И лево од њих је пољско цвеће. Ништа уметник није заборавио, чак цвета различак. Платно је као живо, оно чини гледаоца учесником битке.

Платно је кружног облика. Његова дужина је 115 метара, висина 15 метара. Окупна тежина слике је око 4 тоне. То је једна од највећих слика на свету! Рубо је радио на њој две године: проучавао војне архиве, ишао на место битке како би извршио задатак који му је поставио сам цар Русије Николај Други. Уметник је схватао овај задатак на следећи начин: Стећи утисак битке, а не параде.

За сто година од како је отворена, Бородинска панорама је много преживела – подсећа заменик директора музеја Владимир Преснов.

1914. године започео је Први светски рат. Посета музеја се нагло смањила. 1918. године панорама је затворена. Платно је увијено у ролну. Где све оно није било! Када су га стручњаци после низа година развукли платно, видели су страшну слику: небо су појели мишеви, боје су избледеле, платно је почело да трули. Рестауратори су дуго лечили платно од разних гљивица. Небо је било насликано поново.

18. октобра 1962. године на Кутузовском проспекту панорама је поново отворена за становнике и госте престонице. Бородинска панорама је посебно место, И не само зато што подсећа на ратну славу Русије, сматра Владимир Преснов. Посматрајући је данас, ти заборављаш, дистанцираш се од шума и гунгуле савременог живота, смирујеш се. Гледаш унаоколо и почињеш поново да читаш своју историју и схваташ себе самог.