Оружани извоз Русије

Могуће потписивање оружаних угорова Русије и Ирака изазвало је живе коментаре медија и стручњака. Ако се деси повратак у Ирак, то ће бити први случај окретања систематским куповинама руског оружја од стране земље која се сматра клијентом САД. Политичке промене на Блиском Истоку могу да отворе врло занимљиве перспективе за руске произвођаче оружја и војне технике.

Ново откривање ирачког тржишта за Русију није тако нереално, као што се може учинити. Од тренутка практично директног управљања земљом од стране САД десиле су се промене. Данас се може говорити о томе да је Ирак клијент САД са много мање сигурности него пре 5-7 година. Кључ за тржиште може да буде интересовање САД за сарадњу са сунитским монархијама Персијског залива. А руководство Ирака које представља шиитску већину, може да види у Русији алтернативу за сарадњу са САД. Пример Ирака може да буде заразан за земље које су преживеле арапско пролеће 2010-12. Ни у једној се није усталио стабилан прозападни режим, и раскол са САД може да их учини купцима руског наоружања.

Али тешко да има смисла безглаво срљати у сумњиве послове са новим исламским теократама. У многим случајевима њихови интереси се разилазе са руским, а многи представници исламских кругова отворено разматрају Русију као непријатеља.

Ако се говори о Ираку, учешће Русије у опремању његове армије подудара се са стратешким интерсима Москве. Данас ирачко руководство подржава све боље односе са Ираном. И главни противник оружаних снага Ирака поново постају монархије персијског залива и Саудијска Арабија. Војна претња од стране Ирака може да ослаби активност Ер-Ријада и његових савезника на преформатирању Блиског Истока у складу са својим потребама.

Друго место на списку највећих испоручилаца оружја једно је од главних достигнућа Русије. Обим испорука продукције војне намене и сервисних услуга прошле године је премашио 13 милијарди долара и значи да Русија чува озбиљан научно-производни потенцијал, који јој омогућава да производи конкуренто оружје. Ипак да ли ће Русија успети да сачува друго место? Увећање извоза и нових уговора Велике Британије, Француске и Израела, излазак на тржишта оружја Јапана, преоријентација раније основних купаца руског наоружања, Индије и Кине, на националну производњу, све то изазива питања.

Прву тачку гледишта представља Центар за анализу светске трговине наоружањем, чији је директор Игор Коротченко. Струпњаци овог Центра сматрају да ће Русија сачувати друго место бар наредне 4 године. Другу тачку гледишта је изразио Руслан Пухов, директор Центра за анализу стратегија и технологија, назвавши друго место Русије у извозу наоружања старим и врло животворним митом. По његовом мишљењу, Русија је била на трећем месту у тој трци, заостајући иза САД и Велике Британије, а на друго место је избила тек у последње две године. Пухов сумња у перспективе очувања тог места, указујући на предстојећи пораст испорука француског и израелског оружја.

Обим извоза наоружања није случајно постао „света крава“. Очување могућности Русије у разради и производњи борбених авиона, средстава ПВО, изградњи војних бродова, оклопне технике, других система могуће је у многоме захваљујући извозу наоружања и војне технике. Данас када обими уговора са Министарством одбране износе на десетине милијарди долара, пад или увећање извоза није одлучујуће. Најважније на шта треба обраћати пажњу јесте структура извозног портфеља наруџбина. Узнемиравајући симптом може да буде смањење испорука високотехнолошког оружја, између осталог авиона, ситема ПВО и других сличних образаца оружаног Hi-End-a. то би могло да сведочи о томе да се интересовање за руско високотехнолошко оружје смањује.

Али сада испоруке се врше у нове земље, а предстојећи излазак Т-50 и С-400 на тржиште пред крај деценије, као и других разрада последњих година, даће руском оружаном извозу нов квалитет.

Иља Крамник,