Антииранске санкције чине рат ближим

Према подацима америчке штаме, власти САД и Израела битно су приближиле своје ставове поводом војне операције против Ирана. Наводно озбиљно се разматра могућност „хируршког“ удара по иранским нуклеарним објектима, при томе још пре избора за председника САД 6. новембра. Председник Барак Обама ових дана утврдио је нови пакет санкција у погледу Ирана. Оне се уводе против свих који сарађују са иранским предузећима, уранијумског, горивног, петрохемијског или гасног сектора. Међутим, већ увођење санкција довело је до значајног погрошања економске и хуманитарне ситуације у земљи. Такав закључак садржи се у реферату Генералног секретара УН Бан Ки Муна.

Санкције су извршиле негативно дејство на све слојеве становништва, и доводеле до раста нифлације, скока цена сировина и струје, као и дефицита основне робе, између осталог лекова, констатовао је генерални секретар. Да подсетимо да против Ирана важе сакнције СБ УН. И једноставне мере економског притиска од стране САД и ЕУ, укључујући забрану увоза иранске нафте у Европу. Претпостављамо да ће то помоћи да се Техеран убеди да активније сарађује са МАГАТЕ и докаже цивилни карактер свог нуклераног програма.

Од прошле недеље земље ЕУ разматрају могућност проширења санкција. Мада учесници преговора декларишу тежњу избегавања мера које ће се више одразити на становништво земље, него на владу. Заиста, живот иранског грађанина постаје ако не гори, онда сложенији, што је довело до пораста незадовољства становништва. И претпоставке за побошљавање хуманитарне ситуације у Исламској Републици за сада се не виде. Шта више, посматрачи очекују погоршање зато што ЕУ 15. октобра може да прекине да увози гас из Ирана.

Могуће да ће председник Ирана Ахмадинеџад изгубити нерве. Али у поређењу са онима који ће га заменити, актуелни ирански лидер може да се ипсотави правим јагњетом, сматра руководилац сектора за Иран Инстиута за Исток РАН Нина Мамедова.

- Социјални немири у Ирану ако и доведу до промена политичког ситема, то неће бити оне промене које очекује Запад. При томе вероватније је да оне могу да изазову долазак на власт снага које уопште нису повезане са демократским покретом. И нису присталице развоја односа са Западом, већ напротив, снага везаних за армију и Корпус страже Исламске револуције. Тим пре што војска све више осваја позиције. И не само у економској сфери, већ и у политици. Ако се то деси, односи Ирана са међународном заједницом, између осталог о нуклеарном проблему, могу да постану још напетији.

У целини избор пред који САД и њихови савезници покушавају да доведу ирански режим, у актуелној ситауцији уопште није једнозначан. Превише агресивне мере ће удружити Иранце око Ахмадинеџада. И санкцијама се нису придружили сви чланови међународне заједнице. Као прво, учешће у тим санкцијама озбиљно противречи економским и стратешким интересима Кине. Као друго, за Индију Иран је други по обиму испоручилац нафте и гаса. Као треће, међу купцима иранске нафте је Северна Кореја, која види у Техерану сарадника у борби против трулог западног утицаја. Коначно, нису све еворпске компаније прекинуле сарадњу са иранским нафташима.

Морамо признати да са једне стране антииранске станкције нису толико ефикансе да представљају директну опасност по режим. Са друге стране, ове санкције су довољне да приметно погрошају свакодневни живот обичних иранских грађана. Јасно је да ће узвратна јака осећања бити распоређења бар једнако између сопствене власти и Запада. Највероватније Запад ће навући већи део народне мржње, за то ће се потрудити ајатола.

У сваком случају циљ притиска на Иран - одустајање од војне компоненте националног нуклеарног програма – неће бити достигнут. Шта више, непријатељство према Западу ће само скочити. На крају вероватноћа од регионалног конфликта који може да доведе до примене наоружања за масовно уништење биће прилично увећана. И што буде строжији став Запада у погледу Ирана, то ће мање вероватно бити примирје. Када учесници двобоја исукају сабље закаснела извињења се примају као кукавичлук, а не мирољубивост.

Сергеј Дуз,