Колико је касица потребно Европи?
Председник Европског савета Херман Ван Ромпеј изнео је иницијативу формирања још једне новчане касице Европе – посебног буџета за 17 земаља зоне евра. Овај предлог је рођен у току припреме стратешког документа о будућности ЕУ који лидери држава велике Европе разматрају на самиту 18-19. откобра.
Може се без претеривања рећи да у последње време јединствена Европа све дубље тоне у буџетске страсти. До данас нема коначне јасности око извора финасирања Европског механизма стабилности од 500 милијарди, утврђеног ових дана. И даље се ломе копља око буџета ЕУ – дугорочног, за 2014-20. годину и за наступајућу 2013. годину. Уз све то 14 земаља групе такозваних Пријатеља кохезије – програма изједначавања држава са различитим нивоом развоја, који су се окупили ових дана у Братислави, изнело је иницијативу о недопустивости смањења трошкова за дати програм. Средства се издвајају, наравно, из европске благајне.
Састанак у Братислави постао је својеврсни изазов ставу друге групе чланова ЕУ – Пријатељи разумних трошкова. Седам држава које чине ову групу, на челу са Немачком и Великом Британијом, иступа против надувавања буџета јединствене Европе у предстојећих 7 година. Британски премијер Дејвид Камерон, како је саопштио европски Интернет-портал ЕурАктив, назвао је покушаје увећања трошкова несавесним и припретио је да ће ставити вето на сличну одлуку.
Није ваљда да Европи заиста треба још једна касица, осим буџета ЕУ, осим фонда финансијске стабилности и стабилизационог механизма, осим програма ЕЦБ за куповину дужничких обавеза проблематичних земаља? А све више чланова ЕУ тако и сматра. По њиховом мишљењу, у Европи треба да се појави још један посебан буџет, специјално за зону евра. Тако је немачки Фајненшл Тајмс Дојчланд прокоментарисао ових дана спорове који су се разбуктали у европским престоницама око иницијативе низа политичара о посебном буџету за државе зоне евра.
Како истичу експерти, дата идеја није нова. При томе она изазива више питања, него одговора. Пре свега, пише између осталог већ поменути лист ФТ Дојчланд, треба одредити за шта ће отићи средства из новог буџета и да ли ће подстаћи економски раст? Даље. Одакле да се узму паре за нову касицу? По речима листа, наивно је очекивати да ће радо одрешити кесу исте оне земље које се залажу за штедњу буџета ЕУ. Коначно, да ли ће се узимати у озбир мишљење посланика европског и националних парламената? Ипак низ експерата, као на пример професор Високе школе економије Иван родионов, сматра иницијативу оправданом.
Јединствене економске политике тако до данас није било. Акције за европски буџет један су од праваца ове политике. За сада још нема сигурности да ће то успето. Довољна је једна земља која би била слаба карика, и читава конструкција може да се сруши. Еворпљани ће наравно покушавати да свој курс доведу до краја. Али за сада нема гаранције. Вероватно за годину и по, две можемо да кажемо да ли је то у Европи успело или није. Најтежа тачка још није превладана.
У сваком случају, у целини курс ЕУ на консолидацију јединствене Европе, по убеђењу професора Ивана Родионова, заслужује подршку. И чим се сазнало за резултета заседања Савета министара економије и финансија ЕУ у луксембургу, ЕУ је добила подршку 11 земаља чланица за увођење пореза на финансисјке операције. Била је потребна сагласност најмање 9 држава. Порез ће бити извор нових прихода. тако да можда сувишне касице Европи неће сметати.
- Извор
- Голос России, фото: ЕПА/ vostok.rs
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Москва мора да изоштри нуклеарно одвраћање, ревидира доктрину и порази Кијев како би спречила шири рат са Западом и силама НАТО-а...
Израелски шпијуни по наруџбини мешали су се у изборе на Кипру и у Словенији...
Чини се да се моћ Украјине мења иза кулиса...
Оно што су САД и Израел видели као брзу кампању, Иран види као борбу за опстанак. Трошкови расту, а крај се не назире....
Анализирајући разлоге растуће глобалне тензије последњих година, не може да се не обрати пажња на доследан низ одлука политичких елита западних држава које су довеле до деградације режима контроле...
После дана „шатл дипломатије“ са Кијевом, Вашингтон иде директно у Москву – заобилазећи ЕУ и проверавајући колико Зелeнски може да се одупре америчком притиску док се линија фронта урушава....
Остале новости из рубрике »
















