Почетна страница > Новости

Да ли ће Србија постати посматрач у ОДКБ-у?

Да ли ће Србија постати посматрач у ОДКБ-у?
19.10.2012. год.

Приликом недавног боравка у Београду, председник високог савета Јединствене Русије Борис Гризлов је рекао да је Русија оријентисана на изградњу стратешког партнерства са Србијом, и да у томе, између осталог, важну улогу треба да игра сарадња између наша два парламента. Притом је поменуо да би тој сарадњи у пуној мери допринела позитивна одлука Народне Скупштине Србије на позив Државне Думе Русије - да Србија стекне статус посматрача у Парламентарној скупштини ОДКБ-а. Дакле, шта се може очекивати поводом позива да Србија постане посматрач у ОДКБ-у, и да ли се то коси са државним ставом о војној неутралности Србије?

Као што је познато, Народна скупштина Републике Србије је 27. децембра 2007. године Декларацијом о војној неутралности Србије прогласила неутралност у односу на све постојеће војне савезе. Министар одбране и потпредседник владе је додатно поновио да Србија остаје војно неутрална јер је то став српске скупштине који ће и убудуће сигурно бити поштован. Такође је додао да ће Србија, поред одлуке да неће приступати војним савезима, настојати да искористи расположиве механизме програма "Партнерство за мир".

Своје мишљење су у више наврата изразили и поједини аналитичари, када су закључили да Србија мора успоставити еквидистанцу, односно истовремено да буде члан и Партнерства за мир и посматрач у парламентарној скупштини ОДКБ-а, уколико жели да се држи политике неутралности. Код њих преовладава мишљење да неутралност Србије не би била угрожена статусом посматрача у ОДКБ-у и чланством у Партнерству за мир.

ОДКБ, односно Организација договора о колективној безбедности је настала 2002. године и тренутно има шест земаља чланица - Јерменију, Белорусију, Казахстан, Киргизију, Русију и Таџикистан, а циљеви због којих је та организација основана су, поред заштите територијално-економског простора земаља учесница, и супротстављање међународном тероризму, борба против трговине наркотицима, нелегалних миграција, транснационалног организованог криминала, као и колективно реаговање на ванредне ситуације и хуманитарне катастрофе, те борба против претњи у информатичкој сфери и криминала у кибернетичком простору.

Иначе, Генерална скупштина Уједињених нација је 2004. године донела резолуцију о додељивању Организацији договора о колективној безбедности статуса посматрача у Уједињеним нацијама, а што се тиче сарадње са сличним организацијама у свету, званичници ОДКБ-а су изразили спремност да са НАТО-ом сарађују по питањима спречавања трговине наркотицима из Авганистана. За ОДКБ је занимљива и чињеница да тај војно-политички савез до сада ни једном није учествовао у било каквим војним операцијама, већ све проблеме са којима се суочава покушава да реши мирним путем у складу са својим статутом.

Дакле, у Србији је војна неутралност презентована као најбољи начин за очување сопственог интегритета и суверенитета, и то ће очигледно остати константа државне политике и у будућности, с обзиром да је она проглашена резолуцијом Народне Скупштине. Међутим, многи сматрају да војна неутралност не искључује могућност сарадње са другим земљама и организацијама, него да сасвим супротно, таква свестрана кооперација подржава линију неутралности.

У том контексту остаје да се види каква ће бити реакција србског парламента на позив који му је упутила руска Дума, да у својству посматрача убудуће присуствује раду Парламентарне скупштине ОДКБ-а. У том случају би била остварена сарадња и са том организацијом, за коју је руски председник Путин недавно изјавио да је постала делотворан инструмент подршке колективној безбедности у зони своје одговорности, уз убеђење да ће њена улога у свету јачати.

Ратко Паић,



  • Извор
  • Глас Русије/ vostok.rs


Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

Москва мора да изоштри нуклеарно одвраћање, ревидира доктрину и порази Кијев како би спречила шири рат са Западом и силама НАТО-а...


Израелски шпијуни по наруџбини мешали су се у изборе на Кипру и у Словенији...

Чини се да се моћ Украјине мења иза кулиса...


Оно што су САД и Израел видели као брзу кампању, Иран види као борбу за опстанак. Трошкови расту, а крај се не назире....

Анализирајући разлоге растуће глобалне тензије последњих година, не може да се не обрати пажња на доследан низ одлука политичких елита западних држава које су довеле до деградације режима контроле...


После дана „шатл дипломатије“ са Кијевом, Вашингтон иде директно у Москву – заобилазећи ЕУ и проверавајући колико Зелeнски може да се одупре америчком притиску док се линија фронта урушава....


Остале новости из рубрике »
BTGport.net - у1
Пружите запосленима врхунску исхрану уз Ордера - Топли оброк

СЛИКА СЕДМИЦЕ

WEB SHOP
WebMaster

ДјЕВОЈКА ДАНА