Босна и Херцеговина – амерички пројекат на Балкану

Дејтонленд – тако често називају Босну и Херцеговину. Пошто су 14. децембра 1995. године у Паризу три лидера, Алија Изетбеговић, Франо Туђман и Слободан Милошевић ставили своје потписе на Дејтонски споразум, био је означен крај грађанског рата у Босни и Херцеговини. Он је трајао три и по године и однео је сто хиљада људских живота. Мировни експеримент је коштао УН 17 милијарди долара. У Босни и Херцеговини коју је до данас тешко назвати узором толеранције и стабилности улаже се три милијарде долара да затвори очи онај ко треба.

Дејтонски споразум формирао је сложену државну формацију. У савременој Босни и Херцеговини има 13 влада, 180 министара, три председника и више од седам стотина посланика у неколико парламената. Превише за земљу са 4 милиона становника. Сарајево не крије да је од 1995. године три милијарде долара, добијених за обнову земље из иностранства, завршило у корумпираним круговима. Народ живи бедно, незапосленост је огромна. Својим политичарима се не верује, а америчким и европским надзорницима тим пре. Вашингтон и Брисел стално траже нове лекове за лечње застарелог босанског синдрома.

Вашингтон и Брисел стално траже нове лекове за лечење застарелог босанског синдрома. Како је признала ових дана чиновница Еворпског парламента Дорис Пак, данас у Босни и Херцеговини практично нема политичара који желе да нађу компромис. По њеном мишљењу, стање ствари у Босни и Херцеговини је много боље него пре 10 година, и треба помоћи босанским политичарима да испоље стрпљење и да се договоре о спровођењу реформи у земљи. На власт покушавају да доспеју корумпиране личности, нема нових радних места, не мења се систем образовања, судства и остало. Врло жалосно признање уочи нове годишњице потписивања Дејтонског мировног споразума.

Срби могу да формирају своју државу

Американци су се стабилно утврдили на Балкану. Велика је заслуга за то утицајног дипломате Вилијама Монтгомерија, амбасадора САД у Србији и Хрватској. Сада он живи у Дубровнику. Резултат западне политике у Босни, по мишљењу бивешг амбасадора је растућа напетост између два дела Босне – Републике Српске и Муслиманско-хрватске федерације. Западне земље, по Вилијаму Монтгомерију безуспешно покушавају да угурају квадрат у округлу рупу. Монтгомери је више пута изражавао светогрдну за Вашинтон мисао о подели Босне и Херцеговине, која је већ члан УН, ОЕБС-а и Савета Европе. По његовом мишљењу, Србима треба дозволити референдум о независности Републике Српске.

Већ сада је подељен образовни систем, информационо поље, култура. Свака од основних заједница има своје школе, позоришта, новине, телевизију. Србскохрватски су сменила три језика одједном – бошњачки, србски и хрватски. Управо покојни Фрањо Туђман и Алија Изетбеговић били су иницијатори лингвистичких чистки. У Загребу је почетком 90-их стваран посебни хрватски језик. Све српске речи су се свесно истискивале. Алија Изетбеговић, допутовавши 1993. године у Женеву на један од сасанака са Милошевићем и Туђманом, затражио је синхрони превод на... бошњачки језик, затим је са озбиљним изразом лица ставио слушалице и почео да слуша превод са србскохрватског на србскохрватски. У Босни, мада не тако усрдно као у Хрватској, такође мењају језик. Сада је тамо много архаизама са турским коренима.

Југославију растурили по наруџбини Ватикана

Најпознатији балкански режисер Емир Кустурица рођен је и одрастао у Сарајеву. Сви његови филмови везани су за Југославију. Господин Куструица ретко говори о политици, њега више занима кинематрографија. Али за време једног од наших сусрета режисер је ипак изнео шта му је на души:

- Осећам носталгију за том земљом, то је била јака земља. После њеног распада, растурања на мале делове добили смо нестабилни Балкан, који је увек био под присмотром разних специјалних служби. Они су давали препоруке новим политичарима какве земљотресе да изазивају. Југославија коју је 1945. године направио маршал Тито била је јака држава. То је била савремена и снажна земља. Управо је та Југославија учинила Балкан први пут за многе векове стабилним. Њу су растурили зато што су утицајни амерички политичари добили наруџбину од Ватикана да направе две католичке државе – Словенију и Хрватску. И друго – прекрајење, прекомпоновање света. И сада је жива стара Наполеонова идеја о томе да Запад треба да се прошири на Исток.

Константин Качалин,