Баланси и дугови

Резултати самита Европске уније завршеног прошле недеље у Бриселу нису улили посебан оптимизам светским тржитима. Без обзира на претходне оптимистичке прогнозе, формирање Банкарског савеза земаља зоне евра се одлаже до 2013. године.
А објављени последњи подаци о стању европске економије од стране Европског завода за статистику, сведоче о неефикасности антикризних мера и очувању раскола у ЕУ између богатих и сиромашних земаља. Шта више, мере су само довеле до раста спољног дуга – истиче наш коментатор Петар Искендеров.

Ова тенденција се примећује у оквиру читаве ЕУ. А чињеница да је по резултатима за 2011. годину према дефициту државног буџета у исти низ са Грчком стала Шпанија, још једном је осведочила сложену ситуацију око шпанске економије. Међутим, сви проблеми носе много већу опасност по читаву зону евра, него проблеми Грчке, Португалије или Ирске, истакла је у разговору за Глас Русије шеф катедре за еворпске интеграције МГИМО МИП РФ Олга Буторина.

- Ако се Шпанија обрати за помоћ новом финансијском фонду ЕУ, Европском стабилизационом механизму, поверење према јединственој европској валути на светским девизним и финансијским тржиштима ће несумњиво пасти. Ситуација ће се квалитативно променити. А за спречавање сличног развоја догађаја у земљи потребна је помоћ од стране других држава ЕУ. Шпанска влада како би избегла негативне последице покушава максимално да одложи обраћање Јединственом стабилизационом механизму и зато има право да рачуна на подршку од стране ЕУ.

ЕУ није без основе рачунао да ће ситуацију побољшати позитивна динамика трговинског баланса земаља зоне евра. Ипак и овде експерте је очекивало разочарање. У августу текуће године профицит трговинског баланса држава које улазе у зону јединствен евалуте, мада је и био регистрован, изнео је свега 6,6 милијарди евра у односу на очекиваних 10 милијарди. Што је још индикативније: у оквиру ЕУ фактички остаје претходна конфигурација поделе на успешне и проблематичне земље. Све то такође не улива оптимизам са тачке гледишта перспектива превладавања финансијске кризе, изјавио је у разговору за Глас Русије професор руске Финансијске академије Борис Рубцов.

- Опаске поводом стања ствари у зони евра немају основе. Шта више, може бити да и сама зона јединствене европске валуте не може да очува своју актуалну конфигурацију. Није случајно то што тренутно у ЕУ активно се разматра питање погршног преурањеног проширења зоне евра, са укључивање у њу слабих држава. Тако да продубљивање кризе у зони евра уопште није искључено.

Првобитно је било планирано да надзор над банкама земаља евра треба да врши Европска централна банка. Али овде су се појавила трипитања одједном – сумњива правна основа за тако значајно проширење пуномоћја ЕЦБ, конфликт интереса између чланова зоне евра и земаља ЕУ које у њу не улазе и става Немачке, која инсистира на ширим правима ЕУ за контролу буџетске политике појединих земаља, него што је мониторинг улога ЕЦБ.

Како је песимистички осликао насталу ситуацију у интервјуу за агенцију Ројтерс један од европских дипломата под условима анонимности, формирање органа банкарског надзора није незаконито решење. То је једноставно погрешно решење. Предстојећи децембарски самит ЕУ, могуће, даће нов садржај већ усвојеним одлукама. Ако наравно до тада не почну да се остварају многобројне прогнозе које не предвиђају ништа добро већ у најкраткорочнијој перспективи.