Разоткривање Ротердамске крађе помоћу корисника интернета
У ноћи између 15. и 16. октобра у Ротердаму је била извршена дрска пљачка, која се већ назива крађом века. Из изложбеног центра Кунстхол било је украдено 7 слика. Међу њима је ремек-дело Клода Монеа Мост Ватерло, радови Пабла Пикаса, Анрија Матиса, Пола Гогена, Лусјена Фројда и Мејера де Хана.
За време пљачке у музеју је прорадила сигнализација. Али када су сарадници обезбеђења стигли на место злочина, лопови су већ успели да се сакрију. Недељу дана касније музеј је отворен за посетиоце, а полицајци су објавили снимке са камера на оtвреним изворима у мрежи. Надали су се да ће неко од корисника успети да помогне истрази.
На снимку се види како два лопова у црним спортским јакнама са капуљачама улазе у музеј кроз службени улаз. За мање од два минута враћају се са тубама набијеним сликама и износе их из музеја. Врата се затварају и криминалци нестају. Зна се да је полиција стигла у музеј свега 5 минута касније, али није успела да ухвати злонамернике према свежим траговима.
Експерти на различите начине оцењују вредност украдених радова: наводе се суме од неколико десетина до неколико стотина милиона долара. Ма колико то били чудно, цифре немају посебан значај: просто је немогуће продати тако позната уметничка дела. Наравно, криминалци могу да покушају да добију неку надокнаду, на пример, од осигуравајућих комапнија или да затраже откуп. Није искључено да су слике биле украдене по наруџбини неког страсног колекционара који ће их сакрити у подземној изложбеној сали и дивиће им се сам. Слични случајеви су познати: Каравађова слика Божић је украдена 1969. године из цркве Светог Лоренца у Палерму, била је пронађена после 34 године у вили поглавара сицилијанске мафије Ђерланда Албертија.
Најтужније је ако су криминалци извршили крађу на сопствену иницијативу. У том случају слике могу да буду једноставно уништене. Као у мају 2010. године, када су из париског Музеја савремене уметности украли слике Пикаса, Матиса, Модиљанија и Лежеа. Годину дана касније криминалци су били ухапшени, и један је рекао да је у неком тренутку почео да паничи и да је уништио непроцењива платна, бацивши их у канту за ђубре.
Али није увек судбина украдених ремек-дела тужна. 11. маја 2003. године из Музеја историје уметности у Бечу је била украдена Залјера, златна статуета направљена средином 16. векa за француског караља Франциста Првог. Аутор је фирнентински уметник Бенвенуто Челини. Скулптура је била процењена на најмање 50 милиона евра, мада аустријска влада је понудила за њен повратак релативну скромну награду од 70 хиљада евра. Јер продати дело таквог нивоа није могуће. Администрација музеја је добро рачунала: 21. јануара 2006. године полиција је пронашла Салјеру у оловној кутији закопаној у шуми у близини града Цветл.
- Извор
- Глас Русије, фото: ЕПА/ vostok.rs
- Повезане теме
- Холандија
- сликарство
- криминал
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Москва мора да изоштри нуклеарно одвраћање, ревидира доктрину и порази Кијев како би спречила шири рат са Западом и силама НАТО-а...
Израелски шпијуни по наруџбини мешали су се у изборе на Кипру и у Словенији...
Чини се да се моћ Украјине мења иза кулиса...
Оно што су САД и Израел видели као брзу кампању, Иран види као борбу за опстанак. Трошкови расту, а крај се не назире....
Анализирајући разлоге растуће глобалне тензије последњих година, не може да се не обрати пажња на доследан низ одлука политичких елита западних држава које су довеле до деградације режима контроле...
После дана „шатл дипломатије“ са Кијевом, Вашингтон иде директно у Москву – заобилазећи ЕУ и проверавајући колико Зелeнски може да се одупре америчком притиску док се линија фронта урушава....
Остале новости из рубрике »
















