Дан сећања на жртве политичких репресија

30. октобра у Русији је дан сећања на жртве политичких репресија. У свим крајевима земље се одвијају меморијалне акције, митинзи, тематски школски часови. Трагедија милиона људи, угњетених тоталитарним режимом, поново се појављује на мисаоном хоризонту потомака.

Први пут Дан политичког завореника био је обележен 1974. године. У знак солидарности затвореници логора су обележили овај дан заједничким гладовањем и паљењем свећа у знак сећања на невино погинуле. После тога сваке године 30. октобра је било организовано гладовање политичких затвореника, а од 1987. године у градовима СССР су почеле да се организују демонстрације.

Строге репресије су започеле у земљи после револуције 1917. године. Њихове жртве су били не само бивши представници племства и трговачког сталежа. У току колективизације уништавани су или протеривани из домова милиони сељака. У антирелигиозној кампањи пострадало је на стотине хиљада свештеника. 1937. и 38. биле су године такозваног Великог терора, када је режим подвргао репресијама своје присталице, као и многе представнике интелегенције и Црвене армије.

Процес рехабилитације у СССР започео је 1953-54. године. Између осталог били су укинути незаконити акти против народа, подвргнутих пресељавању или протеривању, проглашене су незаконитим одлуке вансудских органа ОГПУ-НКВД-МГБ, донете на основу политичких случајева. Али гоњење и затварање у логоре и затворе оних који мисле другачије настављено је и каснијих година совјетске власти.

У Москви на Лубјанском тргу поред Соловјецког камена сваке године уочи Дана сећања на жртве политичких репресија одвија се акција Враћања имена. Стотине добровољаца од 10 ујутру до 10 увече читају имена стрељаних московљана, говори копредседник московског центра Меморијал Ирина Островска.

Манифестација је организована како би се напустила форма митинга, када долази велики број људи, али испада да неко стоји на сцени, неко говори, а остали народ ћути. Желели смо да дамо акцији лични карактер. Да сваки човек може да учествује у тој несрећи. Да учествује у том сећању. Да да свој допринос, своје зрно.

Званично Дан сећања на жртве политичке репресије био је утврђен у Русији 1991. године. До тада су отворени многи тајни архиви. Али до данас у читавој земљи се наставља трагање за именима људи који су пострадали у време репресија. И то је врло важно, зато што тамо где нема сећања може да се деси понављање, истиче историчар Леонид Кацва.

- Вероватно на оном нивоу на којем се то дешавало 30-50-их година, то се не може поновити. Али чак приближавање оном што је било, у условима савремене Русије може да доведе до катастрофе. Корисно је сетити се не само великих подвига Домовине, него и оних догађаја којих се треба стидети.

Талас народне туге, тако је писац Александар Солжењицин називао бескрајни ток репресираних људи. Његова књига Архипелаг Гулаг већ неколико година је у обавезном школском програму. И 30. октобра у школским установама Русије ће бити одржани часови посвећени Дану сећања на жртве политичких репресија.