Путин обећао још 1,5 милијарди евра инвестиција у Србији

Пре неколико дана у Панчеву су свечано интониране србска и руска химна, али овог пута се није радило о спортској утакмици, нити о догађају културно-уметничког карактера, већ се радило о врло конкретном пословном подухвату од огромне важности за развој српске привреде.

Наиме, у рад је пуштена модернизована Рафинерија Панчево, у чију је обнову по највишим стандардима руска компанија Гаспромњефт, као већински власник Нафтне индустрије Србије, уложила око 550 милиона евра. О каквом значајном догађају за Србију је реч, најбоље илуструје чињеница да је модернизација рафинеријске прераде у Панчеву највећи инвестициони пројекат у модерној историји српске економије.

Гаспромњефт је на тај начин испунио своје инвестиционе обавезе које је имао према влади Србије од момента када је преузео контролни пакет акција у НИС-у. Такође, завршетком модернизације, од сада ће гориво у Србији бити врхунског квалитета, а биће и у великој мери заустављено загађење животне средине, с обзиром да је НИС овим улагањем достигао стандарде производње који су и виши од онога што захтевају домаћи еколошки прописи. Наиме, индустријско испуштање штетних материја у атмосферу ће се сада снизити до нивоа који се захтева и по законима Европске уније.

Ипак, од свега је најважнија чињеница да су овом модернизацијом створене претпоставке да панчевачка рафинерија ускоро постане најуспешнија у југоисточној Европи и велики извозник горива евро квалитета у околне земље, а посебно у Босну и Херцеговину, Бугарску и Румунију. У оквиру ширења пословања, може се очекивати и развој малопродајне мреже у Србији и изван њених граница. С обзиром да је НИС и до сада био највећи пунилац србског државног буџета, овим ширењем би се приходи у државну касу Србије требали додатно увећати за значајну суму новца.

Премијер Србије је на отварању рекао да је модернизација Рафинерије један од најзначајнијих инвестиционих пројеката у Србији, као и да ће она омогућити већу енергетску сигурност земље, и додао да је то још једна потврда да је Србија изабрала поузданог партнера, као и да је циљ да у наредној деценији Србија удвостручи спољнотрговинску размену са Русијом. А председник Србије је том приликом нагласио да је почела нова фаза односа две земље и поручио свима да се спреме, јер ће оваквих пројеката у Србији бити још много.

А да ће по свему судећи тако и да буде, показало је писмо које је присутнима у Панчеву послао лично председник Руске Федерације Владимир Путин. Главна његова порука је гласила – да ће у следећих неколико година уследити још милијарду и по евра руских инвестиција у Нафтну индустрију Србије. Путин је рекао да је у обнову индустријских капацитета НИС-а до сада уложено преко 500 милиона евра, а да је укупан обим инвестиција у развој те компаније премашио 1,5 милијарди евра. Штавише, он је у писму дословно рекао да је то само почетак, зато што у најскорије време следи додатно инвестирање у истом толиком износу.

Он је указао да НИС, у коме заједно раде грађани двеју земаља, стабилно повећава своју добит и све више уплаћује у буџет Србије, као и да је спреман да освоји нова тржишта Балканског региона. Председник Русије је још приметио да је складан узајамни рад при реализацији овог пројекта најбољи доказ да су пословни кругови Русије и Србије способни да заједно претворе у живот најамбициозније планове.

Подсетимо за крај да је Нафтна индустрија Србије једина вертикално интегрисана нафтна компанија у Србији, која поседује две рафинерије нафте, а послује на територији Србије, Анголе и Босне и Херцеговине. Компанија има 480 пумпи за точење горива и највећи је испоручилац нафтних деривата у Србији.

Нема никакве сумње да се са управо довршеном модернизацијом рафинерије нафте у Панчеву, и са најављеним новим улагањима у вредности од милијарду и по евра, на врло убедљив начин обистињују прогнозе политичара и привредника, да ће се србско-руска економска сарадња и у предстојећим годинама кретати узлазном путањом. Уосталом, то су у Панчеву, на истом месту и у исто време заједно потврдили – и Путин, и Николић, и Дачић.

Ратко Паић,