У САД започели председнички избори

САД бирају председника. Прво на континенту бирачка места отворена су у малим градовима државе Њу-Хемпшир – диксвил-Нотч и Хартс-Локејшн. Према традицији која се поштује од 1948. године, њихови становници – укупно 47 особа, имају могућност да гласају пре свих у земљи, и они су је поново искористили. Углавном државе почињу да гласају, пратећи сунце, рано ујутру радног дана (Источна обала у 14.15 минута по московском времену).

Што се тиче завршетка гласања, последња ће бити затворена биралишта на Аљасци и Хавајима, када у Москви буде већ среда ујутру.

Актуална кампања већ је постала рекордна по цени – више од две милијарде долара. Рекордан је био и број учесника председничке трке – било је 27 кандидата. Већина су били кандидати такозваних трећих странака и независни кандидати. Ипак реална борба, као и увек, водила се између демократа и републиканаца. Прве представља актуални председник Барак Обама, друге бивши гувернер Масачусетска Мит Ромни, подсећа главни уредник листа Русија у глобалној политици Фјодор Лукјанов.

- Међу кандидатима постоје извесне принципијелне разлике у прилазима. Пре свега према социјалној политици. Није случајно што је за време председничког мандата Обаме једна од главних борби била за реформе здравства. Он је инсистирао на проширењу осигурања за већину Американаца. А републиканци упорно су се томе супротстљављали, говорећи да је то поткопавање свих основа америчког друштва. То је несумњиво врло јак фактор: „да ли сте за правду или за слободу?“. Човека треба штитити више или човека треба оставити на миру да сам одлучује? То је врло принципијелно питање у Америци и многи гласају по том принципу.

У спољној политици Обаме и Ромнија више је заједничког. Свако на свој начин намерава да сузбија прогрес Кине, смањује утицај Русије у њеном окружењу, да сачува зависност ЕУ од НАТО-а и САД, да брани Израел и контролише нафту на Блиском Истоку. Стратегија републиканаца подразумева прилаз са позиција силе, док се демократе ослањају на идеологију засновану на извозу демократије и такозваних плишаних револуција. Упоредо са тим за многе америчке бираче спољна политика није приоритет, говори Фјодор Лукјанов.

- Избори су увек о једном истом: шта имам у џепу и како стојим са послом. У том смислу Обама је коначно добио „поклоне“ – осетно је пао ниво незапослености и економски показатељи показују оживљавање. У целини то је скоро гаранција победе. Зато што републиканци говоре да је Обама добар момак, али да ништа не схвата у економији. Мада интриге су се појавиле последњих недеља. И неочекивано слабо иступање Обаме на првим дебатама. И уопште много више оставља утисак финале кампање Романија. Сви признају да се он испоставио јачим политичарем него што смо мислили. Али у сваком случају ова његова својства, чини ми се, нису довољна. Чини ми се да Обама по свим показатељима треба да победи. Мада избори у Америци никада нису лишени интриге.

Председника Америке бира колегијум електора које формирају државе и којих је укупно 538. За победу су потребни гласови 270 електора. Ако кандидати не сакупе ову већину, примењује се ванредна процедура бирања председника, предвиђена 12. поправком америчког Устава. Председника бира Представнички дом Конгреса од три кандидата са највећим бројем гласова.

Осим председника, у уторак у САД бира се пун састав Представничког дома и трећина сената, гувернери 11 држава. Такође се одвија низ реформи, између осталог о државном сатусу америчке територије Порторико.

Како се очекује, у изборма ће учествовати око 90 милиона од 330 милиона грађана. Првих 47 особа од тог броја (у градићима Диксвил-Нотч и Хартс-Локејшн) дали су предност Бараку Обами. Јасно је да главна борба тек предстоји.