Оставке у Би-би-сију као сигнал за скоре реформе

Генерални директор Британске корпорације Би-би-си Џорџ Ентуисл дао је оставку после скандала око неоснованих оптужби за педофилију. Постављен је својеврсни рекорд: 54-дневни боравак на највишој руководећој дужности био је најкраћи у историји коропрације.

Повод за оставку Џорџа Ентуисла је био вечерњи програм вести Њузнајт у којем су оптужбе за педофилију биле упућене неком високом политичару конзервативцу из доба Маргарет Тачер. Убрзо је заинтригирана јавност сазнала да је могуће реч о лорду Алистеру Мекелпајну. Последњи је у својој званичној изјави оповргао приврженост пороку и припретио судом. Наредног дана генерални директор Ентуисл је признао да сличне оптужбе не треба да се изричу без одговарајуће провере.

Прича око лорда Макелпајна је покренута у контексту приче једног од најпопуларнијих водитеља Би-би-сија Џимија Севила који је прошле јесени преминуо у 84. години. Полиција га сматра кривим за многобројне сексуалне злочине против малолетних лица. Пограм Њузнајт је припремио сиже који на крају није ни био приказан. Уочима британског јавног мњења је испало да Би-би-си с једне стране прикрива прве криминалце, а са друге да поткопава репутацију честитих људи.

Енуисл је постао талац ситауције која је настала пре њега. Би-би-сију су одавно потребне реформе. Бивши сарадник корпорације Константин Егерт у интервјуу за Глас Русије изјавио је да су непријатности последица између осталог неприлагођености реалијама савременог медијског тржишта.

- Са једне стране корпорација треба да буде апсолутно непристрасна, врло добро да проверава своје изворе. И чак, спроводећи новинарску истрагу, да поштује прилично озбиљне норме предвиђене у оснивачким документима, између осталог Краљевској повељи. Са друге стране, она је приморана да конкурише другим каналима, уоште другим медијима и да конкурише све оштрије, тако да је то за корпорацију која прати одређен скуп равила, између осталог у погледу сензација, све теже.

Проблеме Би-би-сија оштро прихвата већина Британаца. Финасирање корпорације се врши од такозване претплате власника телевизора. Тако да буквално свака енглеска породица представља својеврсног спонзора независног унутрашњег програма. Висину претплате одређује влада. Због инфлације реална цена се смањује, и у томе многи експерти виде инструмент утицаја државе на редакциону политику корпорације. Другим речима, тако потребне реформе се коче баналним недостатком новца.

Џорџа Ентуисла нам је заиста жао. Али осећања не треба да заклоне суштину проблема. Он је поступио као џентмлмен, полазећи од сопственог схватања мере одговорности за жалосно стање ствари у Би-би-сију. Ипак ову одговорност очигледно треба да дели са бившим директором актуална британска влада и лично премијер Камерон, захваљујући чијој скаредности земља ризикује да се лиши таквог националног симбола као што је Британска радиотелевизијска корпорација, коај је за 85 година постојања остала симбол независне и компетентне журналистике.