НАТО испољава прекомерни „пејтриотизам“

Планови за лоцирање ракета „Пејтриот“ у рејону турско-сиријске границе су одбрамбеног карактера, изјавио је у телефонском разговору с руским министром иностраних послова Сергејем Лавровом генерални секретар НАТО Андрес Фор Расмусен. Раније је Москва изразила забринутост због милитаризације региона. Слични кораци могу довести до још већег војног конфликта, истакао је Сергеј Лавров. Међутим, стручњаци сматрају да лоцирање комплекса „Пејтриот“ представља пут за проглашавање зоне забране летова изнад Сирије.

Телефонски разговор је обављен на иницијативу руководиоца алијансе. Како се истиче на Смоленском тргу, Расмусен је желео да објасни ситуацију у вези с лоцирањем ПЗРК „Пејтриот“ на територији Турске. Анкара се званично обратила одговарајућим захтевом руководству НАТО у среду. Притом су прошлог месеца у средствима масовног информисања више пута процуривале информације о томе да се Турска спрема да се обрати Бриселу. Могуће је да је Анкара смим тим покушала да изврши индиректан притисак на партнере из алијансе. Јер НАТО се до последњег момента одупирао увлачењу у конфликт, истиче политиколог Станислав Тарасов:

- Почели су да се обраћају НАТО-у с молбом да се умеша у конфликт, користећи 5. члан статута алијансе – „заштита територије“. Односно, директно су желели да увуку НАТО и да обезбеде његово војно присуство. НАТО је одбио, размотрен је 4. члан – једноставно „пружање помоћи“. НАТО је морао некако да реагује, да предузме неке конкретне радње.

НАТО је већ изјавио да ће „хитно“ размотрити апел Туске. А немачко МИП да овај захтев треба одмах задовољити. У медијима су се чак појавиле информације о томе да је Берлин спреман, не само да испоручи ПЗРК, већ и да додатно пошаље у регион 120 војника бундесвера. У самој Турској су већ стигли не само да доведу војску на границу са Сиријом, већ и да одобре закон који омогућава да се ова војска уведе на територију суседа у случају војне претње. Подсећамо да је као повод за милитаризацију оваквих размера послужила серија ракетирања са сиријске територије, које је, узгред буди речено, званични Дамаск назвао случајношћу.

О недопустивости ескалације конфликта у петак је дао изјаву шеф руске дипломатије Сергеј Лавров. Москва схвата забринутост Турске и аргументе алијансе, али у војним стварима нису важне намере, већ потенцијал, навео је министар. Због тога милитаризација на турско-сиријској граници може довести до неконтролисаног развоја догађаја, изјавио је министар одговарајући на питање „Гласа Русије“:

- Можемо почети да се котрљамо низбрдо постављајући сами себи замке и својим обећањима покушавајући да издејствујемо политичко регулисање. Свако акумулирање наоружања представља ризик, а вероватно и искушење за оне који би желели да активније употребне спољашњи фактор силе, да га искористе. Рачунамо да до тога неће доћи и да ће сви спољашњи играчи с максималном одоговорношћу приступати ономе што се тренутно дешава у региону.

У преводу с дипломатског језика ово у суштини значи да у Сирији може бити реализован сиријски сценарио, сматрају стручњаци. У садашњим условима ово може представљати одлучујући фактор. Јер, опозиција тренутно губи подршку у земљи и војна превага је на страни Асада, истиче познавалац Истока Аџр Куртов:

- Сиријско-турска граница има сложен планински рељеф. Пракса је показала да је ефикасно средство у борби против побуњеника у планинским условима борбена авијација. Уколико Турска на својој територији лоцира комплексе „Пејтриот“ она стиче могућност да блокира Сирију да користи своју авијацију у пограничним рејонома. Притом управо у пограничним рејонима Сирије, а не Турске, што може да промени читав ток војних дејстава. Кад је свргаван Гадафи изнад територије земље је проглашена такозвана зона забране летова. И нешто слично може да се деси у рејону турско-сиријске границе.

Бојазни Москве могу бити повезане и с другим аспектом, који није везан за сиријску кризу, - сматра турски политиколог Бариш Адибели:

- Наравно, то што се на јужној граници појавио један од елемената ПРО НАТО не може да не изазове забринутост Москве. И у вези с овим питањем позиција Русије се не мења већ више деценија. У вези лоцирањем „Пејтриота“ у Турској, у Москви постоји бојазан да они могу бити употребљени и као један од елемената система раног упозоравања – односно, практично као један од елемената система ЕвроПРО који Американци развијају.

Званична Анкара је реаговала на изјаве Москве. Турски премијер Тајип Ердоган је реакцију на евентуално лоцирање „Пејтриота“ оценио као погрешну. По његовим речима, Русија унутрашње питање Турске покушава да прикаже „као свој проблем“. Ипак, ова изјава не мења суштину бојазни.

Полина Черница,