Новца никада није превише

У Бриселу је у току други дан самита ЕУ, где се разматра основни финансијски документ земље за 2014-2020. годину. По мишљењу Ангеле Меркел, канцелара Немачке, земље донатора, првог дана је пошло за руком да се на корак примакне стабилном договору. Истина, добро је познато да буџетски колач врло проблематично распоредити међу ни мало једнаким по економској тежини државама

Између осталог, проблеми се појављују и због сасвим богатих земаља. Британски премијер Дејвид Камерон је на самиту заузео строг став, тражећи смањење издвајања за неке тачке нацрта буџета. Такође није искључено да узајамна преприка чланова ЕУ поводом седмогодишњег буџета уније множе да се заврши изласком Велике Британије из ЕУ. Таква вероватноћа постоји, сматра доктор Ричард Велингс:

- Да почнемо од тога да је ЕУ све мање популарна међу британцима. Основа проблема је у томе што зона евра постаје све ближа фискалној унији, која предвиђа уједињену финансијску политику и Заједничку одговорност и богатих и сиромашних земаља чланица. Идеја формриања сличних савеза сасвим је непопуларна међу британцима и у датом тренутку већина се изјаснила за излазак из ЕУ. Уопште идеја даљег зближавања држава у оквиру ЕУ чини се Речарду Велингсу врло слабом. Ипак у пројекат је уложено толико политичког капитала да је растати се од њега само тако врло тешко. Али ако курс интеграције буде настављен, уверен је Ричард Велингс, он је довести Европу до стагнације и пада. Дошло је време да се да рикверц.

Шеф Европске комисије Жозе Мануел Барозу, предвидевши реакцију оних који се залажу против надувавања седмогодишњег буџета ЕУ, смањио је оквирни нацрт за 75 милијарди евра на рачун, на пример, фондова који треба да изједначе најсиромашније земље ЕУ. Раније је његов захтев за 2014-2020. премашиовао трилион евра.

Али као што се зна, новца никад није много, убеђен је наш експерт, професор Високе школе економије у Москви Иван Родионов. Увек га неко нема.

- По мени, они проблеми са којима су се суочили политичари сада у току самита показују да они нису спремни да утврде шта било. И то је правилно. Разматрају документ тако пажљиво и радикално по земљама, по ресорним правцима. Сада је то пример прве колективне реализације у суштини јединствене буџетске политике.

Наш експерт подвлачи да тако отегнуто разматрање није постојало чак за време дводневних такозваних кризних самита ЕУ 2005. године поводом неуспешног нацрта Устава, и 2008-2009. године поводом разраде Лисабонског споразума.

- То сведочи о томе да однос према буџетским питањима није формалан, каже Иван Родионов. Наравно, технички се све решава: једнсотавно потребан је пажљивији рад на одређивању права учесника и самих планираних пара. Али најважније по мени је тошто Европа прави своју финансијску политику заједно, не номинално, већ реално.

Професор Иван Родионов сматра да су лидери земаља ЕУ шефови извршне власти коју је изабрао народ и у прилично сложеном периоду по Европу одговарају за будућност становника својих земаља – у крајњој линији у перспективи до 2020. године.