Глобална жеља за суверенитетом
На парламентарним изборима у шпанској атуономној области Каталонији победили су сепаратисти. Коалиција Конвергенција и савез коју често убрајају у националисте, сакупила је више од 30% гласова бирача. Између осталог последњих година сепаратистичка расположења значајно су ојачала не само у Европи. У Канади су се активизирале присталице одвајања провинције Квебек, и чак у САД становништво одређених држава се залаже за излазак из састава федерације.
У многоме пораст сепаратистичких расположења изазван је глобализацијом, сматрају неки експерти. Глобализација није празна реч, подвукао је у интервјуу за Глас Русије заменик декана за научни рад факултета међународне политике Московског државног универзитета Андреј Сидоров:
- Ако смо раније постојали у простору националних држава, које су браниле, осигуравале и много тога другог, тренутно, под деловањем разних фактора, пре свега економског, чак врло мала заједница која је везана за центар економског раста који се налази ван националних граница, може сасвим мирно да егзистира. Зато ако се прихвати ова тенденција озбиљно, онда је то управо последица, то је врло озбиљно питање које може да доведе до промене политичког пејзажа, политичке карте света.
Много одлучнији корак су направили Шкоти – на јесен 2014. године биће одржан референдум о изласку Шкотске из састава Уједињеног Краљевства. Ако становништво гласа за одвајање од краљевства, 2016. године Шкотска, како је обећао лидер локалних националиста и шеф регионалне владе Селмонд, биће потпуно самостална држава. За независност Шкотске данас се залаже од 30 до 40 одсто њених становника.
У Француској читавих пет региона с времена на време покреће питање суверенитета. Најрадикалнијим се сматрају спаратисти са Корзике, где по разним подацима има до двадесет екстремистичких групација.
На конференцији за штампу Ибероамеричког самита у Кадиси у Шпанији новинари су питали председника Европске комисије Жозе Мануела Барозуа: да ли ће морати нека територија која иступи из државе члана ЕУ да пролази од нуле све процедуре чланства у ЕУ? Дописник Гласа Русије је снимио одговор господина Барозуа:
- Правна ситуација од 2004. године није претрпела промене, пошто о томе у тексту Лисабонског споразума нису унете никакве промене. А зато могу да потврдим са потпуном увереношћу да став Европске Комисије по том питању остаје исти.
Потпуни и коначни раскид са метрополом прети за нову малу државну формацију великим социјално-економским проблемима. Али експерти не искључују реалност пачворк Европе сто боја, у којој ће се објединити преко сто европских региона. Тачније најприхватљивија варијанта сепаратизма данс је ипак аутономија у оквиру мултинационалне државе.
- Извор
- Глас Русије, фото: ЕПА/ vostok.rs
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Москва мора да изоштри нуклеарно одвраћање, ревидира доктрину и порази Кијев како би спречила шири рат са Западом и силама НАТО-а...
Израелски шпијуни по наруџбини мешали су се у изборе на Кипру и у Словенији...
Чини се да се моћ Украјине мења иза кулиса...
Оно што су САД и Израел видели као брзу кампању, Иран види као борбу за опстанак. Трошкови расту, а крај се не назире....
Анализирајући разлоге растуће глобалне тензије последњих година, не може да се не обрати пажња на доследан низ одлука политичких елита западних држава које су довеле до деградације режима контроле...
После дана „шатл дипломатије“ са Кијевом, Вашингтон иде директно у Москву – заобилазећи ЕУ и проверавајући колико Зелeнски може да се одупре америчком притиску док се линија фронта урушава....
Остале новости из рубрике »
















